Marchelo - Marchelo feat Dexter - Vetrovi
(ye, ye, ye, ye, vetrovi, aha, stara vremena, aha, želje broje, vetrovi, oni duvaju, ya, tajne čuvaju)
(_____)
Pogled bacam na juče, ljudima srce jače tuče,
stare priče me muče, nekako drugačije zvuče,
sećanja misli vuče na davno dato obećanje Bogu
da moram i mogu izbeći svako novo sranje,
da bih postao veći opstao, tu gde sam ostao
u ovom mestu odrastao, od detinjstva brzo rastao,
cinkarenja zbog _____ što razum menja praštao,
zbog gluposti ispaštao, o životu preko maštao.
U dahu snovi svi se ruše, dolaze novi i prolaze,
slike čuvam ko dokaze _____ braća gaze staze,
kojima tek poneki retki ljudi slučajno prolaze,
kod mene više ne zalaze ko zna možda zbog zaraze,
mada, to su samo fraze, ekstra _____ _____ _____ ,
u mome mozgu događaji se pamte, čuvaju i paze,
prva ljubav i seks, prva cuga na eks, prva pljuga,
pola za mene pola za druga, prvo jedna pa druga,
tajno sprava se rola, glava puca nam od bola,
negde u mraku, daleko od pandurskih patrola,
sve ove klinačke žurke tu mnogi slušali su Turke,
od njih duša nam se gnuša, al ipak hvatali smo ćurke.
Bez cilja milion skitanja po noći sve do svitanja,
zašto ekipe više nema ostaju nerešena pitanja.
Vetar sve u etar nosi, šta to sutra novo donosi,
da li je svako od nas sretan, da li se sobom ponosi?
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
(_____)
Sečem deo po deo stvarnosti, iz moje prošlosti,
sve one gadosti, malo radosti, ženske nežnosti,
želim da se život uprosti, moj um za tren opusti,
pritisak u glavi spusti, oslobodim se čeljusti,
pakosti koje me slamaju, svih ljudi što me ganjaju,
u trajanju od celih noći, od ponoći zlu se klanjaju,
tuđim idealima pridaju punu pažnju, u njih se kunu,
prekidaju potražnju i ostaju u mraku da trunu.
Očekujem pobunu, razbijem zabunu,
pratim osmeh licima da ulijem lek živcima za predstojeći vek.
Večnim negativcima odam tajnu, dam ključ za uspeh,
daljeg lepšeg života, šta je sa mnom niko ni da pita,
šta će biti, kuda skita, ovaj čovek stoji zauvek,
u senci iza ogledala, duše besmislenih pohvala.
Niko da kaže hvala, mala je sreća nisam budala,
moja dela su zgažena druga ostala su tražena,
juče i danas, danas i sutra, gde je tu mesto za nas,
gde naći spas od terora, radim ono što se mora,
svaki udar po jedna bora, pitam se u čemu je fora,
dokle trpeti udarce, uvrede opstaju ne blede.
Nema poštede, izbavljenja, hoće do kraja da me srede,
iz glave izbiju nostalgiju, ali ne mogu da sakriju stare ljubavi,
drugarstvo, moje omiljeno carstvo,
mračnih kutaka, lepih trenutaka i sveto bratstvo.
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
(Marčelo)
Previše dugo verujem da ka ljudima prodirem,
dodirujem tudje dorire,
istom farbom bojim sve pa možda zato misliš da bojim se.
Nekada su se sva čula stapala u jedno,
odjednom iz prve, sad su moje oči za tvoj miris gluve,
ispaljuješ metke od gume, ne razumeš,
sve beskonačnosti su nule, sve tišine su se čule,
đonivi se o beton gule, sad skontaj da li želiš da pratiš me,
da li želiš da vratiš me, možda možeš da skratiš sne
pre nego što se pretoče u košmare, kažu da zaborav leči sve.
Terapija gotova, pilula otrovna od doktora što briše sećanje,
seče sva skretanja na okove i korove vremena.
Sad sam puzzle neke nove slike,
ničemu _____ slične, stvari obične se izobrću,
to je recept da ljudi postanu pičke.
I sve veze preseci ali stvarno se gnječi, gde su sve reči,
zakon prirode životinje i dalje rimuje al bol tako se ne leči.
Imam trip da niko ne razume kume mentalne reume,
od blata pravim ljude, nisam siguran da umem.
_____ _____ _____ , ogledala sjebi, zaborav ipak rešio ne bi,
sve što imam na srcu kad sam u kurcu, evo ga i crveni tepih.
Komanda svojoj duši ponovo,
makar koracima teškim ko olovo,
evo vetra vraća sve iz početka, čini se da nisam solo.
Dex i ja, iste ulice, drage noći znam da gluve ste,
sećam se svega, mene i njega, cele priče znam da gluve ste,
ka istom horizontu, posvećen istom bolu, istom revoltu,
opet svoj na svome, _____ i ja, prst na istom koltu (prst na istom koltu...).
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
- hvala Gile
(ye, ye, ye, ye, vetrovi, aha, stara vremena, aha, želje broje, vetrovi, oni duvaju, ya, tajne čuvaju)
(_____)
Pogled bacam na juče, ljudima srce jače tuče,
stare priče me muče, nekako drugačije zvuče,
sećanja misli vuče na davno dato obećanje Bogu
da moram i mogu izbeći svako novo sranje,
da bih postao veći opstao, tu gde sam ostao
u ovom mestu odrastao, od detinjstva brzo rastao,
cinkarenja zbog _____ što razum menja praštao,
zbog gluposti ispaštao, o životu preko maštao.
U dahu snovi svi se ruše, dolaze novi i prolaze,
slike čuvam ko dokaze _____ braća gaze staze,
kojima tek poneki retki ljudi slučajno prolaze,
kod mene više ne zalaze ko zna možda zbog zaraze,
mada, to su samo fraze, ekstra _____ _____ _____ ,
u mome mozgu događaji se pamte, čuvaju i paze,
prva ljubav i seks, prva cuga na eks, prva pljuga,
pola za mene pola za druga, prvo jedna pa druga,
tajno sprava se rola, glava puca nam od bola,
negde u mraku, daleko od pandurskih patrola,
sve ove klinačke žurke tu mnogi slušali su Turke,
od njih duša nam se gnuša, al ipak hvatali smo ćurke.
Bez cilja milion skitanja po noći sve do svitanja,
zašto ekipe više nema ostaju nerešena pitanja.
Vetar sve u etar nosi, šta to sutra novo donosi,
da li je svako od nas sretan, da li se sobom ponosi?
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
(_____)
Sečem deo po deo stvarnosti, iz moje prošlosti,
sve one gadosti, malo radosti, ženske nežnosti,
želim da se život uprosti, moj um za tren opusti,
pritisak u glavi spusti, oslobodim se čeljusti,
pakosti koje me slamaju, svih ljudi što me ganjaju,
u trajanju od celih noći, od ponoći zlu se klanjaju,
tuđim idealima pridaju punu pažnju, u njih se kunu,
prekidaju potražnju i ostaju u mraku da trunu.
Očekujem pobunu, razbijem zabunu,
pratim osmeh licima da ulijem lek živcima za predstojeći vek.
Večnim negativcima odam tajnu, dam ključ za uspeh,
daljeg lepšeg života, šta je sa mnom niko ni da pita,
šta će biti, kuda skita, ovaj čovek stoji zauvek,
u senci iza ogledala, duše besmislenih pohvala.
Niko da kaže hvala, mala je sreća nisam budala,
moja dela su zgažena druga ostala su tražena,
juče i danas, danas i sutra, gde je tu mesto za nas,
gde naći spas od terora, radim ono što se mora,
svaki udar po jedna bora, pitam se u čemu je fora,
dokle trpeti udarce, uvrede opstaju ne blede.
Nema poštede, izbavljenja, hoće do kraja da me srede,
iz glave izbiju nostalgiju, ali ne mogu da sakriju stare ljubavi,
drugarstvo, moje omiljeno carstvo,
mračnih kutaka, lepih trenutaka i sveto bratstvo.
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
(Marčelo)
Previše dugo verujem da ka ljudima prodirem,
dodirujem tudje dorire,
istom farbom bojim sve pa možda zato misliš da bojim se.
Nekada su se sva čula stapala u jedno,
odjednom iz prve, sad su moje oči za tvoj miris gluve,
ispaljuješ metke od gume, ne razumeš,
sve beskonačnosti su nule, sve tišine su se čule,
đonivi se o beton gule, sad skontaj da li želiš da pratiš me,
da li želiš da vratiš me, možda možeš da skratiš sne
pre nego što se pretoče u košmare, kažu da zaborav leči sve.
Terapija gotova, pilula otrovna od doktora što briše sećanje,
seče sva skretanja na okove i korove vremena.
Sad sam puzzle neke nove slike,
ničemu _____ slične, stvari obične se izobrću,
to je recept da ljudi postanu pičke.
I sve veze preseci ali stvarno se gnječi, gde su sve reči,
zakon prirode životinje i dalje rimuje al bol tako se ne leči.
Imam trip da niko ne razume kume mentalne reume,
od blata pravim ljude, nisam siguran da umem.
_____ _____ _____ , ogledala sjebi, zaborav ipak rešio ne bi,
sve što imam na srcu kad sam u kurcu, evo ga i crveni tepih.
Komanda svojoj duši ponovo,
makar koracima teškim ko olovo,
evo vetra vraća sve iz početka, čini se da nisam solo.
Dex i ja, iste ulice, drage noći znam da gluve ste,
sećam se svega, mene i njega, cele priče znam da gluve ste,
ka istom horizontu, posvećen istom bolu, istom revoltu,
opet svoj na svome, _____ i ja, prst na istom koltu (prst na istom koltu...).
Vetrovi pamte stara vremena, želje plamte,
nada stoji jer se boji nove uspehe da stvara,
nisu dovoljne reči utehe, niko da me spreči,
kad zaurlam da sve ječi, bol tako se ne leči. 2X
- hvala Gile
Podelite:
Popularni tekstovi
Sveti bes1Suze...De Facto...PozerišteZiljave ?*!:) sa ShkabomPismo bratu