| Bebi Dol - Komentari o izvođaču | Upišite mišljenje |
n.a. (12 Aug 2004 u 18:35 ID: 361-277)
Pesma Moj andjele u belom vencaj me, nalazi se na albumu Ruze i krv.
Beni Blu (14 Aug 2004 u 19:04 ID: 6E4-F5D)
Najboljaaaaaaaaaaaa....
uvek ispred svih ....
previse drugacija od primitivaca sa estrade........
kvelitet kojeg Srbija nije ni svesna.....!
uvek ispred svih ....
previse drugacija od primitivaca sa estrade........
kvelitet kojeg Srbija nije ni svesna.....!
Milos (15 Aug 2004 u 2:48 ID: 96D-821)
Zaista sam se mucio dugo dok sam slusao Bebine pesme "A sta kad imas sve", "Sapni mi" i "Smejem se, smejem se", da ih napisem i posaljem ih vama, ali neke reci ne mogu da razumem.
Bebi je inace ok lik i gotivna pevacica.
Bebi je inace ok lik i gotivna pevacica.
Nesko (16 Aug 2004 u 2:56 ID: 60D-68F)
Cesto puta je bila u ziriju "tobogana", a ovih dana se zbog 'ATINA 2004' vrti i video spot "Srbija i Crna gora, hej, hej, hej", u kojem se pojavljuje i Bebi Dol pevajuci jedan deo.Volim je!
Stanko (16 Aug 2004 u 19:55 ID: 2A5-D5D)
Pevala je ona i u nekoj pesmi koja je bila namenjena deci.U tom spotu se pojavljuje i Snezana Miskovic Viktorija, Zana, Galija....Bebi je jedna !
n.a. (17 Aug 2004 u 15:46 ID: 290-F22)
Pesma za decu o kojoj je rec je :S one strane duge.
n.a. (17 Aug 2004 u 15:47 ID: 290-F22)
Pesma za decu o kojoj je rec je :S one strane duge.
Mladen (23 Oct 2004 u 3:33 ID: D41-27E)
Ko voli Bebi neka pise na moj mail!
Gala (28 Oct 2004 u 1:21 ID: C84-296)
Bebi je jedna i jedina.Dopada mi se i volela bih da naidjem na njen MP3.
Lale (30 Oct 2004 u 20:08 ID: DB5-A28)
Nadam se da ce uci uskoro u studio i snimiti nesto novo.
Bebi je fantastican umetnik.
Bebi je fantastican umetnik.
Mladen II (10 Nov 2004 u 23:59 ID: C0E-BB1)
Ljudi Bebi snima novi album sa Bajagom i planira koncert
Mladen II (11 Nov 2004 u 0:00 ID: C0E-BB1)
Evo i tog intervjua:
uzivajte!
Ime Bebi Dol uzela sam bez veze, ubeđena da niko nikad neće saznati ko sam ja. Tako da ću moći da vodim život kakav ja želim, priča za NIN Dragana Šarić, ekscentrična ikona domaćeg popa i rokenrola. - Satima smo, Srđan Šaper i ja, debatovali na temu Idola i Bebi Dol; čak, smatrali smo da to ime treba da bude Bebidol, kao neki lek. Ali, insistirala sam na imenu i prezimenu; Srđan me je zvao Bebice zato što se, kao, prenemažem (nadam se da sam to u životu bar malo ispravila) i onda, ime i prezime: Bebi Dol! Očajno se zbog toga osećam, godinama, već. Ne postoji tzv. novinar, koji krene da opiše Bebi Dol, a da ne upotrebi onu nenormalnu reč iz ne znam kog jezika: alijas ili alajas! Niko ne zna nijedan jezik, ali tu reč znaju. Kao: Dragana Šarić... Broj lične karte... Kompozicije pod rednim brojem - odjednom sve mora da bude mnogo precizno.
SAŠA HABIĆ: U muziku sam ušla zahvaljujući sebi i verovatno, sudbini. Moj otac, džez saksofonista, i mladi tata, na moje zapomagnje da hoću da me upiše u muzičku školu, rekao je: Ne pada mi na pamet! Sledeće godine bila sam ažurnija, opet je rekao: Daj, Dragana, ne gnjavi! Još je rano. Moje sapopouzdanje bilo je u opadanju, bila sam stidljiva devojčica, ali sam shvatila da treba da se obratim mojoj nani, bila je rezervoar nežnosti za mene. - Nanice, molim te! - Pa, dobro, ‘ajde da dete uči klavir. Pokazalo se da sam zaista talentovana, odmah sam preskočila nekih prvih šest razreda.
Do moje osnovne škole, sve vreme smo provodili u inostranstvu; tata je uglavnom svirao u američkim vojnim bazama. Govorila sam engleski, nemački i flamanski, isto kao srpski. Sve dok nisam saznala da su Nemci ubili roditelje moje mame, potpuno sam ga izbrisala iz pamćenja.
U muzičkoj školi “Mokranjac”, najboljoj u Beogradu, u koju me je odveo instinkt, upoznala sam svog večitog prijatelja Sašu Habića. On je sada jedini producent ove zanimljivije muzike. Vrlo je diskretan, ne voli da se slika, a njegove su sve one Bajagine ploče, prodate u 400 i 500 hiljada primeraka. Poslednjih godina radi sa “Van Gogom”. Znači, u trenutku kad sam upisala srednju muzičku školu, on je završavao istu. Svirao je čelo, i otišao je na Muzičku akademiju. Život nas je ponovo spojio kad sam počela da se zabavljam sa svojim prvim dečkom Goranom Vejvodom, koji će kasnije postati čuveni lik. Doselili smo se u ulicu Prote Mateje, da živimo zajedno. Vrata do naših bila su od prvog privatnog studija, držali su ga Habić i naš divni prijatelj Boca, koji danas vozi hladnjače po Nemačkoj. Njih dvojica uložili su kintu, i napravili sebi studio za zanimaciju. Saša je već radio u PGP-u, sa Bajagom, i znao priču o meni. Da sam džezersko dete, i da sam smatrana najvećim talentom u muzičkoj školi. Kad bismo se sreli u hodniku, nudio mi je: ‘Ajde, dođi u studio! Imamo “jamaha” klavir, i ovo i ono. I, tako je bilo, u tom studiju nastao je “Rudi”. Onda je Saša predložio: ‘Ajmo mi sada u neki pravi studio! A pravi studio, tada i sada, bio je Studio 5 PGP-a. Tako sam se obrela u muzici.
KAPRICIOZNOST, BUNTOVNIŠTVO: Moja različitost nije bila zamišljena; to sam bila ja, potpuno pala s Marsa. Ovde je u muzici vladala tradicionalna formula, a onda su stvar preuzele ekipe koje su često boravile u Engleskoj. Tamo je počeo da drma nju vejv, tabui su počeli da se ruše, nastala je anarhija, u kreativnom smislu. - Rušimo sve predrasude! Hajde da vidimo kako to izgleda u muzici! Kada su nastajale moje pesme “Mustafa” i “Rudi”, imali smo hrabrost da povučemo neke poteze koje do tada niko nije.
Znate, mene iritira to što se ovde sve radi u poređenju, kako se drugde radi. Divno je imati znanje o tome, ali nikad nisam bila pristalica formula koje su se pokazale uspešnim. Recimo, način na koji radi “Aba”! - jer, to se prodaje!! Više sam volela da u studiju pravimo stvari koje mi osećamo. Da pesma ima svoju atmosferu, autentično osećanje koje slušaocu može da privuče pažnju i odvede ga tamo gde nikad nije bio.
Bila sam veoma mlada i imala ideju da se ne slikam, i ne dajem intervjue. Onda su se u “Šumatovcu” upoznali Danilo Štrbac, tadašnji urednik “TV Revije”, i moj otac. Pitao ga je kako da stupi u kontakt sa mnom, ovaj je rekao: Ma, tu, gore, ona ide u školu! I dotični gospodin je stao pred moju gimnaziju, prepoznao me, prišao, i rekao: Imaš pesmu od koje trešti cela zemlja - ‘ajde da te slikamo! - Jao, pa ovo, ono!
Kad postanete popularni, dođete u situaciju da vas ljudi grle i ljube, potom dolazi pljuvanje i bljuvanje, zajedno. I danas me prati priča da nisam pogodna za saradnju. Kao, ko je ona, šta misli!? Zašto nisam za saradnju? Zato što kad me neko zove i pita da li bih radila, obično pitam: Izvinite, o čemu se tu radi? Šta bi to za mene značilo? Nekima se to učini previše bezobrazno. - Šta uopšte ona ima da pita? Mnogi koji su me upoznali kroz rad u studiju obično bi mi, na kraju posla, ljubili ruke. Govorili da sam divna i krasna, ali da mi moraju priznati da su bili upozoreni na moju kapricioznost, buntovništvo i uobraženost. O bolestima i da se ne govori. Zapravo, uvek me zovu kad treba nešto da se spasava, kad su svi rokovi probijeni, kad je frka.
LAKO ŽIGOSANA: Ne samo što prebrzo donose zaključke o drugima, ljudi su u stanju da o svakom govore ružno. Baš, svakom! Tako sam i ja izazvala užas u vašem nedeljniku, sa nepunih 18 godina. Gospodin Gostuški, u to vreme imao je svoju rubriku koja se ticala muzike. I na celoj strani ide tekst, pod naslovom tipa: Zar je ovo primer za našu omladinu?! Onda ide moja slika, na kojoj sam u pankerskom fazonu, a oko nje se prostirao užasan članak. “Rudi” je bio veliki hit, znale su ga i bebe, i veliki muzikolog drži banku: Kako je moguće da neko kao ona bude toliko eksponiran u javnosti i time postane primer našoj omladini?! Pominje se i moje neprilično odevanje, čovek nije imao pojma da su tako obučeni mladi u čitavoj Evropi. Pominje se i moja frizura: - A, gde je takva frizura, tu je i droga!
Dođem kući i zateknem nanu kako plače, mama strašno ljuta! Pitam: Šta vam je, šta se desilo? - Stvarno, Dragana, kaže mama, nema smisla da brukaš porodicu s tim glupostima! Sutradan, na poslu, svi su je pitali: Jao, je l’ stvarno?!
Desetak godina kasnije na nekom televizijskom snimanju sa 500 ljudi, baletana, pevača, kamermana, voditelja, Lepom Brenom, jedan čovek teatralno pada na kolena preda mnom. Kažem: Da vam pomognem? - Ne, ne, gospođice, ja sam onaj Gostuški koji je napravio onakvu grešku! Godinama se zbog toga kajem! Posle toliko godina, on je na kolenima. Džaba. I dalje sam se osećala lako žigosanom. Učinio mi je to eminentni gospodin Gostuški koji zna da u svakom grmu leži zec. Dugo i mnogo plakala sam zbog toga.
KOD GORANA BREGOVIĆA: Za razliku od današnje omladine, koja, koliko shvatam, ne radi ništa, fazon je tada bio raditi svašta. SKC je bio epicentar za sav umetnički i boemski svet. Malo se sedi u galeriji, kod Slavka Timotijevića, pa se ide gore, a tamo Papić ima svoj sešn, dok levo vežbaju “Katarina”, Vd, “Orgazam”. Onda se ide u kafanu “Lovac”, koja je postala naše mesto od audicije za film “Dečko koji obećava”. Bili smo neka insajd ekipa, uvek smo sve znali unapred.
U odnosu na današnji Beograd, koji deluje kao đubrište puno otrova, bilo je to neko zdravo vreme. Kunem se, bili smo naivni i čisti, ozbiljno smo se palili na kreativnost. Ponekad mi se čini kao da je neko svesno, među sav taj svet, tako živ i raspoložen da sve da od sebe, ubacio neke đavolje izaslanike! Život je bio mnogo pravedniji, i pozitivniji. Sigurna sam kad kažem da reči pištolj i novac nisu postojale u našem vokabularu. I tada je bilo bogatih, među nama, to su bila deca “crvene buržoazije”. Poznavala sam pokojnu Miru Mijatović, ćerku Cvijetina Mijatovića, prvog čoveka koji je nasledio Tita. Petkom popodne okupili bismo se, došao bi šofer i odvezao nas na batajnički aerodrom, letimo za Sarajevo. Mira je bila zaljubljena u Gorana Bregovića. Budemo tamo do ponedeljka ujutro, onda nas pilot vrati u Batajnicu, a šofer u školu. Ipak, sve to bilo je na nivou očekivanog. U suštini, bilo je to pitomo i pozitivno društvo. Zato je i Beograd bio veseo grad. Ja u Parizu, zovu me drugarice, veče posle ne znam čega, i kad čujem kako su se provele, hoću da crknem što nisam u Beogradu.
Shvatila sam da svi mi, koji smo napravili nešto u onom prethodnom vremenu, dok je Jugoslavija bila cela, kao da smetamo ovim novobogataškim zvezdama. Znate, sve te bogataške familije i imperije niste mogli da vidite na bioskopskoj predstavi, o pozorištu da i ne govorim. “Akademija”, “Zvezda”, “Kolarac”, “Cvijeta”, tribine, galerije - i pre svega ovoga postojao je život, mnogo bolji! Sve te osobe, koje sada drmaju kulturom, nismo viđali na Bitefu ili Bemusu. Ko će dva sata da sluša simfoniju?!
KAIRO: Odlazak u Egipat bio je potpuno moj izbor. Jedan od mojih dedova, aprila ‘41, poslednjim brodom otišao je u Egipat. Tako da je ta zemlja bila u mom životu. Zapravo, dogodila se drama s mojim ocem: radio je po inostranstvu, mama je uglavnom bila ovde, i jednom je pomislila da je došlo vreme da sredimo živote. Tata je došao i počeo da svira u radio-stanici, ali nije mogao da se uklopi. Imao je hiljadu nekih primedbi. I, onda, čovek koji je uglavnom pio mleko, počeo je da ga zamenjuje viskijem. Jedno veče videla sam tatu na tramvajskim šinama, pijanog. Istrčala sam iz kola, kažem: Zdravo, tata. ‘Ajmo kući! - Neće! Nailazi tramvaj, tramvajdžija vidi mene u bundi i čoveka koji se nešto opire. Izlazi iz tramvaja, hoće da se obračuna s mojim ocem. Vičem: Ne, to je moj tata!
Otišla sam u Egipat kad sam shvatila da više ne mogu da gledam očevu nesreću. Neposredno pre toga, bila sam na turneji sa Zdravkom Čolićem. Za 90 dana imali smo 120 koncerata, vratila sam se sa kesama punih para. Posvađala sam se sa dečkom Vejvodom, setila se priča o Egiptu , i rešila da otputujem. I, kako to Bog namesti, jedno veče stajala sam za šankom u nekom džez klubu i pevala, onako, za sebe, stvar koju volim. U tom trenutku svirao je neki američki bend. Prišao mi je tip, sav uštirkan, i pitao me ko sam i šta sam. Kažem da sam turista, a on meni, kaže: Niste vi samo turista! I gurne mi u ruku svoju nacifranu vizitkartu. Ispostavilo se da je tip Italijan, zove se Điđi Kopo, menadžer je preko koga idu najbolji poslovi za Srednji istok. Žena mu je Egipćanka, čuvena igračica bevi densa.
Đavo mi nije dao mira, jednom sam ga nazvala. Pozvao me je u hotel “Šeraton”, čuo kako pevam, i - ostala sam tri i po godine u Egiptu, potpuno neplanirano. Ta oblast severne Afrike je pitomo mesto na svetu, zemlja je lepa i uzbudljiva. Sve je kul, sve nekako klizi. Radila sam u divnom klubu, gde su se ljudi pristojno ponašali. Svako veče u drugoj haljini; na 45 stepeni, ja u sandalama i čarapama, pokrivenih ruku. Sve je bilo tip-top.
Jugoslovene sam prepoznavala po hodu, kad uđu u klub imaju potrebu da ramenima naprave nekakav geg. U Kairu nema mnogo naših, pročulo se da sam tu, počeli su da dolaze. ja pevam, sa pijanistom, ovi pričaju, sve glasnije. Ozbiljni ljudi koji u ime zemlje diluju ko zna šta. I nećete verovati, šta čujem da pričaju: - Kolika joj je plata?! Ono, toliko domaće. Ljudi došli u Afriku, u fenomenalnom su klubu, sede sa saudijskim prinčevima koji umesto kravata nose dijamante; osoblje lebdi nad njima, i umesto da uživaju u svemu, oni se pitaju kolika mi je plata!!!
MRAČNA LOPTA: Devedesete sam preživela tako što sam potrošila sve pare koje sam imala. Bilo mi je važno samo da odem u knjižaru, kupim knjige i odmah pobegnem kući. Imala sam i mali studio, ali je jedan od mojih saradnika mislio da je meni mnogo dobro, a njemu teško, pa mi je poslao uvežbanu bandu i odneli su sve iz kuće. To vam je tako sa prijateljstvima u Srbiji. Bila sam beskrajno tužna: sve te godina mogla sam da provedem u inostranstvu, ali ja sam, onako, vrlo Srpkinja. Dogodilo se da sam u odvratnom, špicastom i šiljastom Beču pokušala da iz hotelske sobe uspostavim telefonsku vezu s mamom. Dobijam ljubaznu nemačku operaterku koja mi objašnjava da to nije moguće jer su ukinute telefonske veze sa Srbijom! U meni se tada pojavio ogroman strah; ne znam za koji novac i kakvu zabavu nisam mogla da budem u inostranstvu. Dok se prema Beogradu kotrljala ta jedna mračna lopta. Na kraju su te bombe i pale.
Ovo, što se ovde pravilo, slušalo i komponovalo, svakako, bilo je odraz i svega ostalog. Nisam fobično raspoložena, prosto, ne mogu da verujem da se to slučajno desilo. Imam utisak kao da je nekoliko ljudi, za nekim stolom uz iće i piće, podelilo teritoriju. - Evo, tebi! Ti, ovo, mi, ovo, a ovo i ovo...! Sticajem okolnosti, ti ljudi postadoše ekstremno bogati. Čitala sam knjigu o porodici Rokfeler, to mi je “dokaz na sudu” kako i koliko čovek može da postane bogat.
Zašto sam svoj album iz 90-ih, “Ljuta sam”, nazvala tako? Zato što sam shvatila, bože mili, kao da nikad nije postojala tolika silina talentovanih ljudi. Strašno je koliko je ljudi nestalo - to nije prirodan sled stvari! Nije prirodno da božanstveni pijanista, predivni gospodin Vlada Vitas jedne septembarske noći sebi puca u glavu! Nemoguće je da je naš najbolji klavirista, čuveni Vlajko Lalić, na jedrenju upao u oluju - svoj pojas za spasavanje dao je najboljem drugu, i utopio se. Nije normalno da mom prijatelju Dušanu Gerziću, koji je 15 godina živeo u Njujorku, pa došao u Pariz, i svratio da obiđe mamu - pukne srce! Samo od sebe, usred noći. Ovo je neko čudno mesto, to hoću da kažem. Zbilja, ako je neko hteo da nas načini mnogo jačim, mislim da mu je to uspelo. Tragedija može da bude inspirativna za umetnost, ali ne ovako kontinuirana. Takva ubija čoveku svu nadu. Ipak, u mom slučaju nazirem svetlost: radim album sa Bajagom i pripremam koncert. Ako ne čujem muziku u glavi, odmah postajem nervozna. Počela sam da se bavim tom tananom stvari u onoj državi, kad su standardi bili mnogo viši: sa 17 godina, imala sam sve uslove za rad. Sada, treba da idem u nečiju gajbu, gde postoje dve nekakve sprave od po 5 000 evra, i da mi, kao, snimamo ploču. Meni to ne deluje ozbiljno, uopšte!
uzivajte!
Ime Bebi Dol uzela sam bez veze, ubeđena da niko nikad neće saznati ko sam ja. Tako da ću moći da vodim život kakav ja želim, priča za NIN Dragana Šarić, ekscentrična ikona domaćeg popa i rokenrola. - Satima smo, Srđan Šaper i ja, debatovali na temu Idola i Bebi Dol; čak, smatrali smo da to ime treba da bude Bebidol, kao neki lek. Ali, insistirala sam na imenu i prezimenu; Srđan me je zvao Bebice zato što se, kao, prenemažem (nadam se da sam to u životu bar malo ispravila) i onda, ime i prezime: Bebi Dol! Očajno se zbog toga osećam, godinama, već. Ne postoji tzv. novinar, koji krene da opiše Bebi Dol, a da ne upotrebi onu nenormalnu reč iz ne znam kog jezika: alijas ili alajas! Niko ne zna nijedan jezik, ali tu reč znaju. Kao: Dragana Šarić... Broj lične karte... Kompozicije pod rednim brojem - odjednom sve mora da bude mnogo precizno.
SAŠA HABIĆ: U muziku sam ušla zahvaljujući sebi i verovatno, sudbini. Moj otac, džez saksofonista, i mladi tata, na moje zapomagnje da hoću da me upiše u muzičku školu, rekao je: Ne pada mi na pamet! Sledeće godine bila sam ažurnija, opet je rekao: Daj, Dragana, ne gnjavi! Još je rano. Moje sapopouzdanje bilo je u opadanju, bila sam stidljiva devojčica, ali sam shvatila da treba da se obratim mojoj nani, bila je rezervoar nežnosti za mene. - Nanice, molim te! - Pa, dobro, ‘ajde da dete uči klavir. Pokazalo se da sam zaista talentovana, odmah sam preskočila nekih prvih šest razreda.
Do moje osnovne škole, sve vreme smo provodili u inostranstvu; tata je uglavnom svirao u američkim vojnim bazama. Govorila sam engleski, nemački i flamanski, isto kao srpski. Sve dok nisam saznala da su Nemci ubili roditelje moje mame, potpuno sam ga izbrisala iz pamćenja.
U muzičkoj školi “Mokranjac”, najboljoj u Beogradu, u koju me je odveo instinkt, upoznala sam svog večitog prijatelja Sašu Habića. On je sada jedini producent ove zanimljivije muzike. Vrlo je diskretan, ne voli da se slika, a njegove su sve one Bajagine ploče, prodate u 400 i 500 hiljada primeraka. Poslednjih godina radi sa “Van Gogom”. Znači, u trenutku kad sam upisala srednju muzičku školu, on je završavao istu. Svirao je čelo, i otišao je na Muzičku akademiju. Život nas je ponovo spojio kad sam počela da se zabavljam sa svojim prvim dečkom Goranom Vejvodom, koji će kasnije postati čuveni lik. Doselili smo se u ulicu Prote Mateje, da živimo zajedno. Vrata do naših bila su od prvog privatnog studija, držali su ga Habić i naš divni prijatelj Boca, koji danas vozi hladnjače po Nemačkoj. Njih dvojica uložili su kintu, i napravili sebi studio za zanimaciju. Saša je već radio u PGP-u, sa Bajagom, i znao priču o meni. Da sam džezersko dete, i da sam smatrana najvećim talentom u muzičkoj školi. Kad bismo se sreli u hodniku, nudio mi je: ‘Ajde, dođi u studio! Imamo “jamaha” klavir, i ovo i ono. I, tako je bilo, u tom studiju nastao je “Rudi”. Onda je Saša predložio: ‘Ajmo mi sada u neki pravi studio! A pravi studio, tada i sada, bio je Studio 5 PGP-a. Tako sam se obrela u muzici.
KAPRICIOZNOST, BUNTOVNIŠTVO: Moja različitost nije bila zamišljena; to sam bila ja, potpuno pala s Marsa. Ovde je u muzici vladala tradicionalna formula, a onda su stvar preuzele ekipe koje su često boravile u Engleskoj. Tamo je počeo da drma nju vejv, tabui su počeli da se ruše, nastala je anarhija, u kreativnom smislu. - Rušimo sve predrasude! Hajde da vidimo kako to izgleda u muzici! Kada su nastajale moje pesme “Mustafa” i “Rudi”, imali smo hrabrost da povučemo neke poteze koje do tada niko nije.
Znate, mene iritira to što se ovde sve radi u poređenju, kako se drugde radi. Divno je imati znanje o tome, ali nikad nisam bila pristalica formula koje su se pokazale uspešnim. Recimo, način na koji radi “Aba”! - jer, to se prodaje!! Više sam volela da u studiju pravimo stvari koje mi osećamo. Da pesma ima svoju atmosferu, autentično osećanje koje slušaocu može da privuče pažnju i odvede ga tamo gde nikad nije bio.
Bila sam veoma mlada i imala ideju da se ne slikam, i ne dajem intervjue. Onda su se u “Šumatovcu” upoznali Danilo Štrbac, tadašnji urednik “TV Revije”, i moj otac. Pitao ga je kako da stupi u kontakt sa mnom, ovaj je rekao: Ma, tu, gore, ona ide u školu! I dotični gospodin je stao pred moju gimnaziju, prepoznao me, prišao, i rekao: Imaš pesmu od koje trešti cela zemlja - ‘ajde da te slikamo! - Jao, pa ovo, ono!
Kad postanete popularni, dođete u situaciju da vas ljudi grle i ljube, potom dolazi pljuvanje i bljuvanje, zajedno. I danas me prati priča da nisam pogodna za saradnju. Kao, ko je ona, šta misli!? Zašto nisam za saradnju? Zato što kad me neko zove i pita da li bih radila, obično pitam: Izvinite, o čemu se tu radi? Šta bi to za mene značilo? Nekima se to učini previše bezobrazno. - Šta uopšte ona ima da pita? Mnogi koji su me upoznali kroz rad u studiju obično bi mi, na kraju posla, ljubili ruke. Govorili da sam divna i krasna, ali da mi moraju priznati da su bili upozoreni na moju kapricioznost, buntovništvo i uobraženost. O bolestima i da se ne govori. Zapravo, uvek me zovu kad treba nešto da se spasava, kad su svi rokovi probijeni, kad je frka.
LAKO ŽIGOSANA: Ne samo što prebrzo donose zaključke o drugima, ljudi su u stanju da o svakom govore ružno. Baš, svakom! Tako sam i ja izazvala užas u vašem nedeljniku, sa nepunih 18 godina. Gospodin Gostuški, u to vreme imao je svoju rubriku koja se ticala muzike. I na celoj strani ide tekst, pod naslovom tipa: Zar je ovo primer za našu omladinu?! Onda ide moja slika, na kojoj sam u pankerskom fazonu, a oko nje se prostirao užasan članak. “Rudi” je bio veliki hit, znale su ga i bebe, i veliki muzikolog drži banku: Kako je moguće da neko kao ona bude toliko eksponiran u javnosti i time postane primer našoj omladini?! Pominje se i moje neprilično odevanje, čovek nije imao pojma da su tako obučeni mladi u čitavoj Evropi. Pominje se i moja frizura: - A, gde je takva frizura, tu je i droga!
Dođem kući i zateknem nanu kako plače, mama strašno ljuta! Pitam: Šta vam je, šta se desilo? - Stvarno, Dragana, kaže mama, nema smisla da brukaš porodicu s tim glupostima! Sutradan, na poslu, svi su je pitali: Jao, je l’ stvarno?!
Desetak godina kasnije na nekom televizijskom snimanju sa 500 ljudi, baletana, pevača, kamermana, voditelja, Lepom Brenom, jedan čovek teatralno pada na kolena preda mnom. Kažem: Da vam pomognem? - Ne, ne, gospođice, ja sam onaj Gostuški koji je napravio onakvu grešku! Godinama se zbog toga kajem! Posle toliko godina, on je na kolenima. Džaba. I dalje sam se osećala lako žigosanom. Učinio mi je to eminentni gospodin Gostuški koji zna da u svakom grmu leži zec. Dugo i mnogo plakala sam zbog toga.
KOD GORANA BREGOVIĆA: Za razliku od današnje omladine, koja, koliko shvatam, ne radi ništa, fazon je tada bio raditi svašta. SKC je bio epicentar za sav umetnički i boemski svet. Malo se sedi u galeriji, kod Slavka Timotijevića, pa se ide gore, a tamo Papić ima svoj sešn, dok levo vežbaju “Katarina”, Vd, “Orgazam”. Onda se ide u kafanu “Lovac”, koja je postala naše mesto od audicije za film “Dečko koji obećava”. Bili smo neka insajd ekipa, uvek smo sve znali unapred.
U odnosu na današnji Beograd, koji deluje kao đubrište puno otrova, bilo je to neko zdravo vreme. Kunem se, bili smo naivni i čisti, ozbiljno smo se palili na kreativnost. Ponekad mi se čini kao da je neko svesno, među sav taj svet, tako živ i raspoložen da sve da od sebe, ubacio neke đavolje izaslanike! Život je bio mnogo pravedniji, i pozitivniji. Sigurna sam kad kažem da reči pištolj i novac nisu postojale u našem vokabularu. I tada je bilo bogatih, među nama, to su bila deca “crvene buržoazije”. Poznavala sam pokojnu Miru Mijatović, ćerku Cvijetina Mijatovića, prvog čoveka koji je nasledio Tita. Petkom popodne okupili bismo se, došao bi šofer i odvezao nas na batajnički aerodrom, letimo za Sarajevo. Mira je bila zaljubljena u Gorana Bregovića. Budemo tamo do ponedeljka ujutro, onda nas pilot vrati u Batajnicu, a šofer u školu. Ipak, sve to bilo je na nivou očekivanog. U suštini, bilo je to pitomo i pozitivno društvo. Zato je i Beograd bio veseo grad. Ja u Parizu, zovu me drugarice, veče posle ne znam čega, i kad čujem kako su se provele, hoću da crknem što nisam u Beogradu.
Shvatila sam da svi mi, koji smo napravili nešto u onom prethodnom vremenu, dok je Jugoslavija bila cela, kao da smetamo ovim novobogataškim zvezdama. Znate, sve te bogataške familije i imperije niste mogli da vidite na bioskopskoj predstavi, o pozorištu da i ne govorim. “Akademija”, “Zvezda”, “Kolarac”, “Cvijeta”, tribine, galerije - i pre svega ovoga postojao je život, mnogo bolji! Sve te osobe, koje sada drmaju kulturom, nismo viđali na Bitefu ili Bemusu. Ko će dva sata da sluša simfoniju?!
KAIRO: Odlazak u Egipat bio je potpuno moj izbor. Jedan od mojih dedova, aprila ‘41, poslednjim brodom otišao je u Egipat. Tako da je ta zemlja bila u mom životu. Zapravo, dogodila se drama s mojim ocem: radio je po inostranstvu, mama je uglavnom bila ovde, i jednom je pomislila da je došlo vreme da sredimo živote. Tata je došao i počeo da svira u radio-stanici, ali nije mogao da se uklopi. Imao je hiljadu nekih primedbi. I, onda, čovek koji je uglavnom pio mleko, počeo je da ga zamenjuje viskijem. Jedno veče videla sam tatu na tramvajskim šinama, pijanog. Istrčala sam iz kola, kažem: Zdravo, tata. ‘Ajmo kući! - Neće! Nailazi tramvaj, tramvajdžija vidi mene u bundi i čoveka koji se nešto opire. Izlazi iz tramvaja, hoće da se obračuna s mojim ocem. Vičem: Ne, to je moj tata!
Otišla sam u Egipat kad sam shvatila da više ne mogu da gledam očevu nesreću. Neposredno pre toga, bila sam na turneji sa Zdravkom Čolićem. Za 90 dana imali smo 120 koncerata, vratila sam se sa kesama punih para. Posvađala sam se sa dečkom Vejvodom, setila se priča o Egiptu , i rešila da otputujem. I, kako to Bog namesti, jedno veče stajala sam za šankom u nekom džez klubu i pevala, onako, za sebe, stvar koju volim. U tom trenutku svirao je neki američki bend. Prišao mi je tip, sav uštirkan, i pitao me ko sam i šta sam. Kažem da sam turista, a on meni, kaže: Niste vi samo turista! I gurne mi u ruku svoju nacifranu vizitkartu. Ispostavilo se da je tip Italijan, zove se Điđi Kopo, menadžer je preko koga idu najbolji poslovi za Srednji istok. Žena mu je Egipćanka, čuvena igračica bevi densa.
Đavo mi nije dao mira, jednom sam ga nazvala. Pozvao me je u hotel “Šeraton”, čuo kako pevam, i - ostala sam tri i po godine u Egiptu, potpuno neplanirano. Ta oblast severne Afrike je pitomo mesto na svetu, zemlja je lepa i uzbudljiva. Sve je kul, sve nekako klizi. Radila sam u divnom klubu, gde su se ljudi pristojno ponašali. Svako veče u drugoj haljini; na 45 stepeni, ja u sandalama i čarapama, pokrivenih ruku. Sve je bilo tip-top.
Jugoslovene sam prepoznavala po hodu, kad uđu u klub imaju potrebu da ramenima naprave nekakav geg. U Kairu nema mnogo naših, pročulo se da sam tu, počeli su da dolaze. ja pevam, sa pijanistom, ovi pričaju, sve glasnije. Ozbiljni ljudi koji u ime zemlje diluju ko zna šta. I nećete verovati, šta čujem da pričaju: - Kolika joj je plata?! Ono, toliko domaće. Ljudi došli u Afriku, u fenomenalnom su klubu, sede sa saudijskim prinčevima koji umesto kravata nose dijamante; osoblje lebdi nad njima, i umesto da uživaju u svemu, oni se pitaju kolika mi je plata!!!
MRAČNA LOPTA: Devedesete sam preživela tako što sam potrošila sve pare koje sam imala. Bilo mi je važno samo da odem u knjižaru, kupim knjige i odmah pobegnem kući. Imala sam i mali studio, ali je jedan od mojih saradnika mislio da je meni mnogo dobro, a njemu teško, pa mi je poslao uvežbanu bandu i odneli su sve iz kuće. To vam je tako sa prijateljstvima u Srbiji. Bila sam beskrajno tužna: sve te godina mogla sam da provedem u inostranstvu, ali ja sam, onako, vrlo Srpkinja. Dogodilo se da sam u odvratnom, špicastom i šiljastom Beču pokušala da iz hotelske sobe uspostavim telefonsku vezu s mamom. Dobijam ljubaznu nemačku operaterku koja mi objašnjava da to nije moguće jer su ukinute telefonske veze sa Srbijom! U meni se tada pojavio ogroman strah; ne znam za koji novac i kakvu zabavu nisam mogla da budem u inostranstvu. Dok se prema Beogradu kotrljala ta jedna mračna lopta. Na kraju su te bombe i pale.
Ovo, što se ovde pravilo, slušalo i komponovalo, svakako, bilo je odraz i svega ostalog. Nisam fobično raspoložena, prosto, ne mogu da verujem da se to slučajno desilo. Imam utisak kao da je nekoliko ljudi, za nekim stolom uz iće i piće, podelilo teritoriju. - Evo, tebi! Ti, ovo, mi, ovo, a ovo i ovo...! Sticajem okolnosti, ti ljudi postadoše ekstremno bogati. Čitala sam knjigu o porodici Rokfeler, to mi je “dokaz na sudu” kako i koliko čovek može da postane bogat.
Zašto sam svoj album iz 90-ih, “Ljuta sam”, nazvala tako? Zato što sam shvatila, bože mili, kao da nikad nije postojala tolika silina talentovanih ljudi. Strašno je koliko je ljudi nestalo - to nije prirodan sled stvari! Nije prirodno da božanstveni pijanista, predivni gospodin Vlada Vitas jedne septembarske noći sebi puca u glavu! Nemoguće je da je naš najbolji klavirista, čuveni Vlajko Lalić, na jedrenju upao u oluju - svoj pojas za spasavanje dao je najboljem drugu, i utopio se. Nije normalno da mom prijatelju Dušanu Gerziću, koji je 15 godina živeo u Njujorku, pa došao u Pariz, i svratio da obiđe mamu - pukne srce! Samo od sebe, usred noći. Ovo je neko čudno mesto, to hoću da kažem. Zbilja, ako je neko hteo da nas načini mnogo jačim, mislim da mu je to uspelo. Tragedija može da bude inspirativna za umetnost, ali ne ovako kontinuirana. Takva ubija čoveku svu nadu. Ipak, u mom slučaju nazirem svetlost: radim album sa Bajagom i pripremam koncert. Ako ne čujem muziku u glavi, odmah postajem nervozna. Počela sam da se bavim tom tananom stvari u onoj državi, kad su standardi bili mnogo viši: sa 17 godina, imala sam sve uslove za rad. Sada, treba da idem u nečiju gajbu, gde postoje dve nekakve sprave od po 5 000 evra, i da mi, kao, snimamo ploču. Meni to ne deluje ozbiljno, uopšte!
Mladen II (7 Dec 2004 u 15:27 ID: BFB-6A4)
Ljudi na Radijskom festivalu zauzela predposlednje mesto..a celo vreme je bila treca...normalno Pink namestaljka!
Fest (15 Dec 2004 u 6:35 ID: B4B-048)
To da je ona umetnik je opste poznato, ali sam razocaran namestenim glasanjem na Radiskom festivalu.Bebi je bila autenticna, dopadljiva, ali stanjem na listi nisam odusevljen.Vazno je, da nas je Bebi obradovala novom pesmom.
Makica (26 Dec 2004 u 22:08 ID: A3A-001)
Odusevljava me u svakom pogledu i volela bih da budem te srece i odgledam neki njen koncert uzivo.
Kiset (28 Dec 2004 u 0:04 ID: 4D1-7A3)
Impresioniran sam njom i smatram da je kompletna i izgradjena licnost.Pored toga sto ima dobar glas i pesme, ona je i izuzetno pametna osoba.
DEJAN (28 Dec 2004 u 5:49 ID: 166-237)
Odusevljen sam time, sto ima puno ljudi koji vole Draganu Saric.Primecujem da ovde nema njenecuvene obrade svetskog hita "Baby love", kao i "Smejem se", "Sapni mi", "Bum, bum".......
Samo bih dodao da mi se njen album "Ljuta sam", jako dopada i da me raduje informacija, ili najava za novi album.
Pozdrav civilizovanom svetu!
Samo bih dodao da mi se njen album "Ljuta sam", jako dopada i da me raduje informacija, ili najava za novi album.
Pozdrav civilizovanom svetu!
Mladen II (28 Dec 2004 u 21:26 ID: 6FA-514)
snimila je duet sa Bajagom...sprema koncert u Ateljeu 212
i novi album za mesec mart
i novi album za mesec mart
Igor.P (1 Jan 2005 u 18:57 ID: 248-D88)
Zelim svima srecnu novu godinu, kao i nasoj Dragani-Bebi Dol.Nadam se da ce nas u novoj obradovati novim pesmama i nekim velikim nastupom.
Lidija (8 Jan 2005 u 6:09 ID: D0F-C87)
Dopada mi se sto nije fensi i sto se nije prodala lakoj komercijali.Veliki je uspeh opstati sve ove godine sa samo tri albuma.Volim je
Dilara (14 Jan 2005 u 2:10 ID: F2C-C4C)
Koliko ja znam Dragana Saric je rodjena u Beogradu 1966-te godine, kao jedino dete u porodici.U horoskopu je vaga i karijeru je zapocela u svojoj sedamnestoj godini sa pesmom "Rudi"...Godinu kasnije je objavila svoj prvi album "Ruze i krv"...Nije udata i godinama se zabavljala sa Masimom Savicem...
n.a. (18 Jan 2005 u 16:38 ID: 1C2-2BA)
Procitaj spisak pesama i biografiju na www.imdb.com
Mladen II (3 Feb 2005 u 1:55 ID: 78B-684)
napokon sam zavrsio ovaj moj mali sajt....mozda vam se i ne svidi -sto je verovatno. ..ali ima nekih stvarcica za Bebi
evo linka
http://www.geocities.com/hagadone83/bebi.html
po
zdrav i uzivajte!!!!
evo linka
http://www.geocities.com/hagadone83/bebi.html
po
zdrav i uzivajte!!!!
Morgan Le Faye (3 Feb 2005 u 2:10 ID: 05C-897)
Definitvno jedina osoba na nashoj estradi a i shire chije pesme i chiji glas me mogu sentimentalno dodirnuti...
Mladen II (12 Feb 2005 u 2:26 ID: F7C-C1D)
pardon ovo je link
http://www.geocities.com/hagadone83/Bebi-Dol.html
http://www.geocities.com/hagadone83/Bebi-Dol.html
Brane (12 Feb 2005 u 3:43 ID: 0C2-5B1)
Ona je svojim vokalom ucestvovala na albumu NAOS i otpevala iste za pesme Bela cokolada i Moravo.To fantasticno zvuci....Jedna je Bebi!
dr.Lili (13 Feb 2005 u 3:08 ID: 0C2-5B1)
Ona je posebna, drugacija, intrigantna, kulturna, neobicna, distancirnana, nedodirljiva licnost kojoj trendovi nisu smer i zakon!
Kim (18 Feb 2005 u 3:46 ID: B2A-4AC)
Ja sam je jednom prilikom upoznala. U jednoj seknd hend radnji " Smizla" Jako fina zenica, deli savete kako da suzis haljinu i tako to...
Meni je ona super. Uopste nije uobrazena. Svidja mi se njen otkacen stil.
Meni je ona super. Uopste nije uobrazena. Svidja mi se njen otkacen stil.
Mladen II (3 Mar 2005 u 19:03 ID: 750-318)
Opet sam promenio link sorry
definitivno je sada ovaj
www.geocities.com/hagadone83
definitivno je sada ovaj
www.geocities.com/hagadone83
TERI (18 Apr 2005 u 5:01 ID: 95B-D0E)
19-og februara je na radiju "101" bila emisija o njenom dosadasnjem radu.Za mene je bilo frapirajuca informacija da je za sada mnogim grupama otpevala pratece vokale: Masimu Savicu, Oliveru Mandicu, grupama Leb i sol, Zona B, Yu grupi....i mnogim drugim.Nazalost, kasno sam se ukljucio i sigurno propustio jos mnogo toga.
Bjeljina (20 Apr 2005 u 7:26 ID: 95B-D0E)
VRH JE!
ma jaaa (22 Apr 2005 u 21:07 ID: 95B-D0E)
Da je kolege bar u kulturnom ponasanju slede, a da nepricam o njenim ostalim i svima poznatim kvalitatima...bilo bi obecavajuce bar za opstanak na sceni.Suplji mozgovi to kasno svate.
Posto svi napisu nesto sto znaju o Bebi, evo ja dodajem sledece.
U jednom njenom intervju-u je rekla da je bila gost na turneji Zdravka Colica i da se vratila sa dve kese pune novca...sretna vremena.
Posto svi napisu nesto sto znaju o Bebi, evo ja dodajem sledece.
U jednom njenom intervju-u je rekla da je bila gost na turneji Zdravka Colica i da se vratila sa dve kese pune novca...sretna vremena.
S.J (24 Apr 2005 u 10:58 ID: 95B-D0E)
Ona je definitivno pravo olicenje umetnika i kvaliteta kakvog mnogi nisu ni svesni.U vecini njenih pesama se delimicno pronadjem.Lik je, nema sta!
Sneza (1 May 2005 u 15:32 ID: 166-237)
Upecatljiva,drugacija.....volim je!
Anna (4 May 2005 u 17:02 ID: 95B-D0E)
Nadam se da je tacna informacija za duet sa Bajagom.Mislim da bi bili dobar spoj i verujem da je istina.
P.S-Mladenu bi za kraj uputila pohfale za web-stranicu.Posetila sam je, bravo!
Pod opciom "festivali" nedostaje odlicna pesma Krv, sreca, suze i znoj, koja je izvedena na 2002-ge na festivalu u Zrenjaninu.
Sto se Bebi tice, ona je za mene uvek bila VRH !
P.S-Mladenu bi za kraj uputila pohfale za web-stranicu.Posetila sam je, bravo!
Pod opciom "festivali" nedostaje odlicna pesma Krv, sreca, suze i znoj, koja je izvedena na 2002-ge na festivalu u Zrenjaninu.
Sto se Bebi tice, ona je za mene uvek bila VRH !
Mladen II (5 May 2005 u 8:19 ID: 152-4F2)
Hvala Anna!! Dodacu to ...ako jos nesto znas slobodno pisi na moj mail!! Tacno je za duet "Badem i so"!
Mladen II (8 May 2005 u 16:54 ID: 631-A13)
NOVO forum na Bebi Dol sajtu
www.geocities.com/mlaaden83
www.geocities.com/mlaaden83
Slavko (10 May 2005 u 17:53 ID: 95B-D0E)
U emisiji "Sav taj pink" su skoro gostovale: Snezana Miskovic Viktorija, Snezana Beric i Bebi Dol.
Koncept emisije je dobar, tako da me ne iznenadjuje sto su se u istoj nasle tako zvucna i priznata imena.
Pametna glavica-Dragana Saric je rekla mnogo tacnih stvari i opisala stanje na sceni.Za kraj je otpevala moju omiljenu pesmu "Kad sreca odlazi".....To nije njeno jedino gostovanje na pink-u.Gostovala je dva puta u emisiji "Magazin inn", pa se pitam dali ce novi album izdati za City ???
Mladene, svaka cast za web prezentaciju nase boginje !
Koncept emisije je dobar, tako da me ne iznenadjuje sto su se u istoj nasle tako zvucna i priznata imena.
Pametna glavica-Dragana Saric je rekla mnogo tacnih stvari i opisala stanje na sceni.Za kraj je otpevala moju omiljenu pesmu "Kad sreca odlazi".....To nije njeno jedino gostovanje na pink-u.Gostovala je dva puta u emisiji "Magazin inn", pa se pitam dali ce novi album izdati za City ???
Mladene, svaka cast za web prezentaciju nase boginje !
Mladen II (15 May 2005 u 8:13 ID: 8FF-ECD)
ne verujem ona 20 god izdaje za PGP i sada da izda za Pink...nema nista od toga....ali u svakom slucaju hvala za pohvalu...spremljen je novi sajt ali jevicu kada bude postavljen
Mihajlo (16 May 2005 u 6:44 ID: 95B-D0E)
Uvek ispred svih.Voleo bi da je upoznam i odem na koncert koji bi sigurno snimao...
| Upišite mišljenje | Vrh stranice | Prethodna : Sledeća |