kakava ona kurva 'tefi' sto vas pljuje mater joj jebem BOSANCI SU NAJBOLJI

Slusaj me ,Plavusice moja " draga",ni mene ne doticu tvoji komentari,i uopste ne razumem kako to mislis da je"zbog mene propao rokenrol".Vidi se da nemas pojma,ok,volis Tifu,ali ti si jedna od onih novopecenih ocigledno,ne znas da je rok propao zbog onih koje si ti slusala do juce,.Ja necu takvim tukama kao sto si ti da se pravdam,ja nosim rock'n'roll u srcu,svi koji me poznaju-znaju to!A za tvoje misljenje me"doktorko za rokenrol"- zabole kurac!Znas sta,mala,odjebi,i procitaj ponovo svoj prvi komentar[na strani2] zbog koga sam te ja i pomenula.
Stavi lutkice da spavaju,popi solju mleka pa u krevet,nemoj mene da prozivas,molim te,jer ja sam
ROKERKA U SRCU I DUSI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

E,da,Plavusice draga,nauci padeze,tvoje recenice su smesne za 10:"samo zato cu otici na njihovom koncertu","ako ti spadas medju njima"...Ha,ha..
Nemoj me zezati,pa,ja sam uz rock odrasla,brat mi je gitarista,hevimetalac,nemoj da te cuje...Gde mene nadje da zajebavas,c,c,c...Ti ces da me ucis sta je rock'n'roll?!?
Opet ti kazem,procitaj svoj komentar na strani 2,shvatices sto sam te pomenula.

Mislim da ja nemam nikakav problem s padezima, ako bi htela da me naucis, jer vec 2 godine ne idem u skolu, pa desi se da se i to zaboravi, znas?!?
A samo jos jedno da te pitam (posto je 100% doslo do nekog nesporazuma), na koga si ti uopste mislila kad si napisala "Plavusica" ... na "Plavusicu" sa [1] strane ili na "PLAVE SESTRICE"???

I jos jedna jako vazna stvar, ja slusam ROCK jos od petog razreda, ili jos bolje, punih 12 godina... i molim te da ne sudis druge jer ne mozes svakog da poznajes na osnovu toga sta je napisao!!!

*PLAVE SESTRICE*

_Peace & Love_
ROCK'N'ROLL FOREVER!!!

Znas sta,ocigledno je doslo do nesporazuma-ja sam mislila na"Plavusicu" sa 2.strane,koja je napisala nesto u fazonu:"Lipe cvatu is rules".
A nisam ni napisala nijednom "Plave sestrice",nego"Plavusica",procitaj opet moj komentar.A to sto si ti pogresno procitala,ili se prepoznala u mom komentaru,mozda,tvoj je problem.Znaci,ako nisi"Plavusica",na tebe se komentar nije ni odnosio,cini mi se da nijednom nisam napisala"Plave sestrice",jel' tako?
E,lepo se mi izvredjasmo,jel' bio ili ne nesporazum,ja ne znam.Ali,ako jeste bio nesporazum,bilo bi OK da mi se izvinis,jer si me ispljuvala,a ja nisam na tebe ni mislila u svom komentaru.Naravno,ako nisi"Plavusica"SA 2.STRANE.

EVO JA TI SE DUBOKO IZVINjAVAM, JER JE STVARNO DOSLO DO ZABLUDE!!!
JOS JEDNOM "IZVINI"
Pa, mozda cemo se videti na nekom od koncerata (ako uopste do toga dodje), ko zna???

februar 2005

TIFA JE ipak NAJBOLjI ! ! !

_U ankeri "Kurira" Mladen Vojicic Tifa proglasen za najboljeg pevaca "Bijelog dugmeta" svih vremena!_


BREGA:
_TIFA JE BIO ZA NIJANSU BOLjI!_
-Na konferenciji za novinare u Tanjugovom medija centru, Goran Bregovic je potpuno iskreno odgovorio na pitanje ko je bio najbolji od trojice pevaca "Bijelog dugmeta":
-Bila su sva trojica dobra, u suprotnom, ne bi pevali u "Bijelom dugmetu". Kroz "Dugme" je proslo mnogo muzicara i pevaca i svi su zaista bili u tom momentu najbolji. Voleo sam da radim sa svom trojicom. Mozda je Tifa, ipak, bio za nijansu bolji.


KOSOVKA DjEVOJKA U PRODAJI OD CETVRTKA 10.02.
_Povodom proslave jubileja trideset godina "Bijelog dugmeta, "Kurir" i "MSP" nastavljaju sa objavljivanjem najboljih izdanja najveceg jugoslovenskog benda . U cetvrtak, 10. februara, svi fanovi i kolekcionari bice u prilici da svoje police ukrase CD izdanjem albuma popularno nazvanog "Kosovka djevojka", prema slici Urosa
Predica koja je ukrasila korice. To je jedina ploca na kojoj se kao pevac pojavljuje Mladen Vojicic Tifa, po anketi "Kurira" najbolji pevac "Bijelog dugmeta" svih vremena. Na albumu koji ce se prodavati po ceni od 165 dinara, nalazi se deset pesama, medju kojima i legendarni hitovi "Lipe cvatu", "Za Esmu", "Padaju zvijezde", "Lazes", "Da te Bog'do ne volim", "Jer kad ostaris"...


_Ove godine svoj jubilej, trideset godina postojanja, slavi po mnogima najbolji Rock'n'Roll bend sa ovih prostora -"Bijelo dugme". Tim povodom, "Kurir" je pre mesec dana objavio kompilaciju njihovih najvecih hitova, a slag na tortu bilo je ponovno okupljanje legendarnih "Dugmica" na jednom mestu, posle dugo vremena. Zoran Redzic, Tifa, Laza Ristovski i Milic Vukasinovic, predvodjeni menadzerom Rakom Maricem odrzali su najposeceniju konferenciju za novinare u istoriji Tanjugovog pres-centra u Beogradu, a telefonom se "uzivo" ukljucio i frontmen Goran Bregovic, koji je bio sprecen da prisustvuje, jer je u tom trenutku bio u Milanu, sa svojom predstavom "Karmen sa srecnim krajem" (odsutni su bili i Zeljko Bebek, koji je istog dana postao tata po treci put, Alen Islamovic koji se zatekao na turneji sa bendom "4 asa", i Vlado Pravdic, koji zivi u Americi).
Clanovi benda na celu sa "mobilnim" Bregom, podsetili su tada silne novinare i obozavaoce na "slavne dane" i prvi put otvoreno progovorili o mogucnosti da se ponovo, u punom sastavu, pojave na sceni. Takodje, bila je to prilika da se, posle nekoliko tura pica, vise u salu nego u zbilji,
opet pokrene prica o tome ko je bio najbolji pevac "Bijelog dugmeta". Podsecanja radi, u originalnoj postavi mikrofon je drzao Zeljko Bebek, onda je dosao Mladen Vojicic Tifa, koji je otpevao samo jedan album
("Lipe cvatu", iliti "Kosovka djevojka"), ali i ostavio veliki trag, ali na poslednja dva zvanicna izdanja na mestu pevaca bio je Alen Islamovic.


_ANKETA:_
_Pitali smo javne licnosti, inace dobre poznavaoce muzickog opusa "Bijelog dugmeta", ko je po njihovom misljenju bio najbolji pevac najveceg jugoslovenskog benda svih vremena. Dakle: Bebek, Tifa ili Alen?...

_Petar Janjatovic- (Bebek)
-Bebek. Dok je on pevao u "Dugmetu", pesme su im bile kvalitetnije. Kasnije kada su dosli Tifa i Alen, aranzmanski su presli u narodnjake i izgubili autentican rock zvuk.

_Aco Pejovic- (Tifa)
-Pored muzike koju pevam, u mom repertoaru su i pesme "Bijelog dugmeta", koje su neprevazidjene. Najbolji album koji je "Dugme" ikada snimilo jeste upravo onaj ("Kosovka djavojka") na kojem peva Mladen Vojicic Tifa.

_Zijo Valentino- (Tifa)
-"Bijelo dugme" je cudo! Oni su pokretaci pravog dobrog rock zvuka koji je u ono vreme zario i palio na prostoru bivse Juge. Kada su pevaci u pitanju, Goran je tu bio maher da uvek nadje pravog pevaca. Svi su sjajni, ali Tifa je onaj pravi!

_Miki Peric- (Tifa)
-Posto pripadam generaciji koja voli i postuje rock muziku, moram da priznam da se na ovim prostorima, posle "Bijelog dugmeta", do dana danasnjeg nije pojavila grupa koja bi ih zamenila. Kada su pevaci u pitanju, moj favorit je definitivno - TIFA!

_Zeljko Sasic- (Bebek)
-Odrastao sam uz "Bijelo dugme", i prosao sve faze njihove muzike. Svi su im pevaci bili super, ali po meni, "Dugme" je najvecu ekspanziju dozivelo za vreme Zeljka Bebeka.

_Zdravko Colic- (Tifa)
-Pripadam generaciji koja je rasla uz pravi, dobri rock. Posto sam odrastao sa tom rajom, a i privatno se druzimo, moram da naglasim da su im svi pevaci na svoj nacin bili dobri i ostavili pecat. Mladen Vojicic Tifa je na mene ostavio poseban utisak zbog specificnog glasa. Licno mi je zao sto "Bijelo dugme" nije opstalo, jer su bili vrsni muzicari.

_______________________________________________
____________________________________________________________
_

TIFA JE ZAKON ! ! !

OK,stvarno je bio nesporazum!Bice koncerata,objavljeno je u nedelju[bar sam tako procitala],ako si iz BG-a,mozda se i vidimo na"Marakani"!Stajacu od jutra na kapiji stadiona,samo da zauzmem prve redove!
long live rock'n'roll

Ljudi,
"BIJELO DUGME" ce odrzati koncert u Beogradu na Vidovdan 28.06. na Mrakani ili na Hipodromu, to ce naknadno da odluce. U Zagrebu su se u petak (08.04.) sastali Goran Bregovic, Bebek, Tifa, Alen i Raka Maric, ima i njihova zajednicka slika u "Kuriru" koji je danas izasao. Naknadno ce da se odrzi konferencija za stampu gde ce da kazu sve detalje vezane za koncerte. Prvi koncert ce biti u Sarajevu (16.06.), drugi u Zagrebu (22.06.) i zadnji u Beogradu!

VIDIMO SE!!!


TIFA _ FOREVER!

Vidimo se na koncertu

"BIJELO DUGME" - biografija benda

U Sarajevu je krajem sezdesetih godina u postavi: Edo Bogeljic (solo gitara), Zeljko Bebek (ritam gitara), Ismeta Dervoz (vokal), Goran Bregovic (bas gitara), i Lucano Paganotto (bubnjevi), nastupala grupa "Kodeksi". Popularnost su odrzavali pre svega aktuelnim repertoarom. Nedeljom uvece snimali bi najnoviju top listu "Radio Luxembourga", tokom sledeceg dana je marljivo uvezbavali, i vec na sledecem nastupu svirali najnovije svetske hitove. Bili su naklonjeni cvrstom rocku, muzici Jimmya Hendrixa i sastava "Cream" i uzasavali se viseglasnih melodija koje su u to vreme bile zastitni znak "Cicka" - benda u kojem su glavne zvezde bili Zoran Redzic i Milic Vukasinovic. Ovakva orijentacija im nije donosila bog zna kakve prihode i Bebek je smatrao da je bolje podilaziti publici pa zaraditi neki dinar nego tvrdoglavo ici napred bez ikakve koristi za dzepove.

Letnji nastupi u Dubrovackom "Splendid Baru" 1969. godine znacili su oprostaj od rokerskog repertoara. "Cream" i Hendrix zamenjeni su i slatkim baladama za pocrnele nemacke gradjane na privremenom odmoru u Jugoslaviji. Bregovic je u to vreme poceo da oseca instinktivnu potrebu da bude odgovoran prema samom sebi i prestane da cini suvisne kompromise sa zivotom. Nije mu bilo svejedno sto mora izlaziti na binu izmedju dve striptiz tacke - to nije pisalo u knjigama o rock’n’roll-u. Ali stariji i iskusniji Zeljko strpljivo je objasnjavao, da ce u poteru za slavom krenuti nesto kasnije, kada se malo potkrepe lovom.


Pojava izvesnog Italijana Renata Pacifika i njegova ugovorom precizirana zelja da vidi "Kodekse" u svom "Royal Klubu" u Napulju, poremetila je sve planove i na neki nacin zapecatila njihovu sudbinu. Jednogodisnji boravak u Italiji omogucio im je da konacno shvate sustine muzike i povratnu promenu sredstava za rad koja ce, dolaskom Milica Vukasinovica, postati sredstvo za izrazavanje.


Stidljivi Bebek

Pred polazak u Napulj obnovljeno je gradivo "Creamovaca" i Hendrixa. "Kodeksi" su se spremali da fasciniraju Italiju. Pacifiko ih je slusao tri veceri za redom i onda ih ljubazno zamolio da se vrate muzici koju su svirali u Dubrovniku. Poslusali su ga i sve do leta 1970. vazili za jedan od najboljih animir-bendova u Napulju i ostalim turistickim ostrvima - Kapriju i Iskiji. Jos pre isteka prvog dvomesecnog ugovora Bogeljic se vratio u Sarajevo, Goran je presao na gitaru, a basa se prihvatio neki italijanski muzicar kome se danas vise niko ne seca imena. Pocetkom leta otisao je i on, pa je poziv upucen Zoranu Redzicu.

Zoka je stigao s Milicem Vukasinovicem, sto je znacilo da je za Paganotoa posao zavrsen i da mora da se vrati u Sarajevo. Micu niko nije mogao prepoznati: nije pusio, nije pio, nije govorio, nije jeo, samo je drzao palice i svirao, po stolovima, jastucima, koferima. Uvece bi pustio Zeljka da otpeva uvod u neki blues, i onda pocinjao sam da peva i polako odvlaci svirku u bugi, koji bi potrajao citavih 45 minuta, dok se svi, po nekoliko puta, ne izredjaju u solo deonicama. Bio je to njegov nacin da istisne Zeljka iz grupe. Ostali su mu slepo verovali i polako se poceli udaljavati od svog dojucerasnjeg vodje. Otkrili su cari sviranja u troje i naterali ga da ostavi gitaru. Zeljko je onda poceo da se dokazuje kao pevac i pokusavao je da pronikne u vokalne manire Roberta Planta i Iana Gillana. Glas mu je polako menjao boju, ali dobijao je sve manje prostora za istrazivanja. Kad je najzad uhvatio talasnu duzinu svojih prijatelja bilo je vec kasno: oni su ga vec sasvim odbacili. Odlucio je da se vrati kuci.





Jutro ce promeniti sve

Jednog jutra, Zeljko je uzeo svoju gitaru i pojacalo, odneo ih na stanicu i poslao u Bari, a uvece je posao za njima. U Sarajevu ga je cekao Edo Bogeljic s ponudom da obnove "Kodekse". Pristao je, i za Novu Godinu 1971. ucestvovao u obaranju svetskog rekorda u neprekidnom sviranju. Od ukupno 32 sata Bebek je cak 23 proveo skrivajuci se iza pojacala. Bio je strasno stidljiv, a ova ce ga osobina drzati jos dugo vremena. Bregovic se seca da su 1974. na snimanju prvog albuma "Bijelog Dugmeta" morali da navlace zavese preko prozora kontrolne sobe kako bi se Zeljko sakrio i zapevao kako zaista ume.

Bebek se vratio kuci a trio koji je ostao u Italiji, promenio je ime u "Mica, Goran i Zoran" i zavrsio kao dugokosa atrakcija na svadbama u okolini Napulja. Pod novim imenom nastupali su i po povratku u Jugoslaviju, pa su stekli renome "najzapustenijeg benda na terenu" (Bregovic), ali i status kult -grupe. Bili su veoma improvizatorski bend i izlazili na binu bez programa, pa cak i bez jedne jedine jasno definisane forme. Goran je bio uveren da su, u tom trenutku, bar godinu dana ispred svih ostalih bendova u zemlji. Ipak odrzali su samo nekoliko svirki. Pred kraj leta 1971. Mica je odlucio da se preseli u London.


Tih dana, cinilo se da ce sve aktere italijanske avanture prekriti veo zaborava. Posle jednog fizickog napada na trio u kojem su Micu vukli za kosu, Zoranu oteli kaput a Goranovu sobu zasuli kamenjem, Mica je ubrzao put u Englesku, a Goran i Zoran posvetili su se studiranju. Zeljko je i doslovno okacio gitaru o klin, ozenio se i cekao da dodje vreme za odlazak u vojsku.


Goran je upisao filozofiju u nameri da "sazna odgovore" i shvatio da ce tako samo, zapravo, doci do novih pitanja. Pomirio se sa situacijom i prihvatio poziv Ismeta Arnautalica da zajedno oforme grupu "Jutro". Tu se zavrsava jedan period, i pocinje…’’Bijelo Dugme’’.






1972. - 1974.
Ili: "Jutro" u kome se rodilo "Bijelo Dugme"

Hod po mukama

Grupa "Jutro" nastala je u januaru 1972. godine. Ismet Arnautalic zvani Nuno, mladji brat tada vec uveliko poznatog kompozitora Esada Arnautalica, racunao je na pomoc bratovljevih veza, pa se Bregovicu ucinilo da bi to mogla da bude dobra polazna osnova za plasiranje pesama koje su, tih dana, nastajale u njegovoj sobi u ulici Milosa Obilica 54. Nedostajao je samo pevac.

Jednog jutra tajanstveni glas pozvao je Bebeka telefonom, i njegovoj majci ostavio poruku da Zeljko sutradan obavezno dodje u Radio-Sarajevo. Ispred zgrade cekao ga je Goran Bregovic. Bio je zacudjen, jer se posle Italije, jedan drugome, ni na ulici nisu javljali. -"Sto je bilo - bilo je!", rekao je Bregovic. "Hajde da probamo ponovo." Zeljko je pristao i pola sata kasnije bila je snimljena prva verzija pesme "Patim evo deset dana".

Malo posle toga, 23. februara 1972. Zeljko Bebek otisao je u vojsku, u Pirot, i grupa "Jutro" je opet ostala bez pevaca. Arnautalic je hteo da se grupa probije iskljucivo preko festivala, pa je doveo izrazito festivalskog pevaca Zlatka Hodnika, pobednika "Zlatnog aplauza", priredbe namenjene pocetnicima koji zude za slavom. Brega je doveo Zorana Redzica, a peti clan bio je Goranov kolega sa filozofije Gordan Matrak.

Svadja s Nunom

Prvi nastup grupa je imala na festivalu "Vas slager sezone", 15. aprila 1972. godine. Pobedio je Bregovicev nesudjeni bend "Pro Arte", s Novkovicevom pesmicom "Nemoj draga plakati", a "Jutro" je nastupilo s pesmom "Ostajem tebi", koja se posle nasla i na singlu u izdanju Radio-Krusevca. Od silne treme bubnjaru Matraku tresla se noga na bas-bubnju, a dirigent, naravno, Esad Arnautalic nikako nije mogao da shvati odakle dolazi cudno lupkanje. Bregovic se seca ovog detalja iz pocetne faze delovanja "Jutra", tada jos pod vodjstvom Ismeta Arnautalica.
Na "B" strani singla nasla se pesma "Patim evo deset dana" u izvodjenju Zeljka Bebeka. U ocekivanju njegovog povratka iz vojske, Bregovic se menja sa Hodnikom na mestu pevaca, ali nije zadovoljan, pa za vreme odsustva u novembru 1972. Bebek ponovo peva "Kad bi' bio bijelo dugme", "Navrh brda vrba mrda", "U subotu mala" i "Hop-cup". U martu 1973. Radio-Krusevac objavljuje drugi singl "Jutra", sa pesmama "U subotu mala" na "A" strani , i "Kad bi' bio bijelo dugme" na "B". Orijentacija na studijski rad dovela je do kratkotrajne saradnje "Jutra" s Miodragom Batom Kosticem, clanom "YU - Grupe", koju Bregovic uvek spominje kao jedan od kljucnih momenata u svom razvojnom putu muzicara.

"Jutro" je imalo dva nastupa koji su mogli zauzeti znacajno mesto u istoriji grupe, ali je prilika da se bend predstavi u povoljnom svetlu olako propustena. Prva je prilika bila proslava desetogodisnjice rada "Indexa", 29. oktobra 1972. godine u "Skenderiji", a druga - zajednicki koncert na "Hajduckoj Cesmi" u Beogradu 25. maja 1973. U medjuvremenu Matrak se pokazao nepouzdanim i otisao. Njegovo mesto je posluzilo kao usputna stanica Perici Stojanovicu, kasnije clanu "Vatrenog Poljupca", sve dok za bubnjeve nije seo Vladimir Borovcanin - Sento, bubnjar najslavnije postave "Pro Arta".

Za vreme Bebekovog odsustva u februaru 1973. u Sarajevu je pao dogovor da "Jutro" nastavi dalje u sastavu: Nuno, Goran, Zeljko, Zoran i Sento. Ali bilo je jasno da Bregovic i Nuno ne mogu dalje zajedno. Goran je hteo da grupa preusmeri svoje delovanje na vise "zivih" svirki, cvrsti rock, folklorne teme i provokativne tekstove, a Ismet se zauzimao za "status quo". Pobedio je Brega. Zoran i Sento ostali su uz njega, a Zeljko je javio iz vojske da se slaze s novonastalom situacijom. Nuno je otisao, ali nije mogao da podnese da grupa nastavi da deluje pod imenom na koje je on polagao sva prava.

Takmicenje za ritam sekciju
U prolece 1973. situacija u grupi je sledeca: trojka Bregovic, Bebek, Redzic poznaje se godinama. Sento, koji ce do kraja godine biti izbacen iz "Pro Arta" sedi na bubnjarskoj stolici, a Bregovicev i Redzicev vrsnjak Vlado Pravdic, po prirodi pouzdan decko, povremeno saradjuje s grupom jos od njenog samog pocetka. Oseca je kao svoju, i jedini je raspolozivi orguljas s "Hammondom". On ce tog leta biti Bregovicev glavni saradnik na pripremi novog materijala. Kako zbog nedostatka opreme otpada svirka na moru, Pravdic zaradjuje s "Indexima" u Baskoj Vodi, a Goran koji letuje kod majke u Gradcu, dolazi kod njega da razgovaraju i pomalo rade. Goran svira teme na gitari, a Vlado ih skida na orguljama i zapisuje na notni papir. Tom prilikom nastalo je mnogo pesama koje ce "Dugme" kasnije uvrstiti u svoj repertoar, a ova saradnja donela je Pravdicu nekoliko aranzmanskih tantijema na prvim singlovima.

Sento i Zoran oterani su iz grupe pocetkom leta. S obzirom da su vec okusili slavu, bilo im je naporno da krenu iz pocetka, i dolaze na zagusljive probe, umesto da piju pivo i jure za curama. Sentin entuzijazam naglo je splasnuo posle neuspelih pregovora sa "Jugotonom" oko eventualnog izdavanja singla. On je tom prilikom nastupio kao bivsa zvezda "Pro Arta", ali bez rezultata. Usput je polako odvlacio Redzica na svoju stranu, pa je posle jedne zestoke svadje sa Bregovicem "Jutro" ostalo bez ritam-sekcije, sto je bila neugodna cinjenica s kojom je Brega morao da se suoci odmah po povratku u Sarajevo. U trenutku kad eventualnim novim clanovima nije mogao ponuditi nista vise od napornog rada Zoranovo i Sentino mesto nije bilo lako popuniti.


Vikend-tezga u "Skenderiji", donela mu je Ipeta Ivandica iz grupe "Rok", ali se problem basiste cinio neresivim. Ivica Vinkovic koji, zbog prijemnog ispita, nije putovao s "Ambasadorima" u SSSR, pridruzio se "Jutru", ali ih je napustio vec nakon nekoliko svirki, i vratio se u svoju maticnu grupu, zatrpanu novcem od visemesecne turneje. Zamenio ga je Jadranko Stankovic. Ali Vinkovic je ipak ostavio izvesne tragove u grupi. Krajem godine snimio je bas-deonice u pesmama "Top" i "Ove cu noci naci blues", koje ce se kasnije naci na prvoj ploci "Bijelog Dugmeta".


Zatvorena vrata studija

U septembru 1973. grupa se kretala u zatvorenom krugu iz kojeg kao da nije bilo izlaza. Da bi se bilo koji bend odrzao na okupu, potrebno je da ostvaruje odredjene prihode. Da se dodje do novca treba biti uspesan, a visinu uspeha odredjuje publika na osnovu kvalitete ploce. A ploca je od "Jutra" bila nedostizno daleko. Zahvaljujuci Ismetu Arnautalicu, sva vrata u Sarajevu bila su im zatvorena. Po njegovom nagovoru, tadasnji sef muzicke produkcije Radio-Sarajeva onemogucavao im je svako snimanje. Za grupu "Jutro" ne samo da nije bilo slobodnih termina, nego mu se i sama pomisao da ih pusti u studio cinila suvisnom. Godinu dana kasnije, na festivalu u Opatiji, kada je "Jugoton" dodeljivao "Dugmetu" prve zlatne ploce, taj isti covek prisao je Bregovicu i rekao mu u lice: "Uvijek sam vjerovao u vas".

Vlado je pokusao da ucini nesto preko prijateljice svoje majke, izvesne Tetke Mace, zaposlene u Radio-Sarajevu. Iz nedelje u nedelju ona je obecavala termine, sve dok je Vlado otvoreno nije upitao: zasto ih zavlaci? Odgovor je bio: "Znas, Vlado, u Sarajevu postoji jos jedna grupa "Jutro". Ako to medjusobno rascistite, odmah cete snimati. Do tada, odlucili smo da ni jednoj ni drugoj grupi ne damo nista."


Bregovic nije hteo da popusti, i grupa se dogovorila s Nikolom Borotom da mu snimi matrice pesama "Kameni Cvijet" i "Hop cup" za pevaca Hamdiju Custovica, a da zauzvrat u ostatku termina snimi dve svoje pesme. "Borota je za nas ucinio ono za sto cemo mu dozivotno ostati zahvalni. Posljednji sat studija, koji je bio rezerviran za njega, ustupio je nama" - kaze Bebek u knjizi "Istina o Bijelom dugmetu". "Kasno poslije pola noci, cim je zavrsilo snimanje sa Custovicem, u studio smo poceli unositi svoje instrumente. Tako smo ilegalno, bez icije dozvole, snimili matrice za "Top" i "Ove cu noci naci blues". A to nije bilo bas lako. Producent Radio-Sarajeva Milan Stupar, najavio je te noci, u dva maha, svoj dolazak u studio, pa smo na brzinu iznosili svoje stvari i sakrivali se po hodnicima. Nije tesko zamisliti koliko smo bili bjesni i nervozni…"

Pod utiskom opste situacije, grupa je, na kraju, ipak, odlucila da promeni ime. "Znali smo da je Nuno mocniji, i da se mozemo bosti sa rogatim, ali da samo gubimo vrijeme" objasnjava Pravdic. "A nesto nam je govorilo da vise nemamo vremena. Meni je bilo dvadeset cetiri, Goranu isto tako. Zeljka je direktor diskretno ispitivao: ima li se namjeru osisati. Bilo je: ili cemo napraviti nesto krupno, ali - odmah, ili cemo ostaviti muziku i postati sluzbenici."

Niko od clanova "Bijelog dugmeta" ne moze da se seti ko je i kada predlozio novo ime. Bebek misli da je pitanje promene imena razmatrano u pauzama novogodisnje svirke u "Skenderiji". Borota misli da je to ucinjeno jos za vreme tajnog snimanja, a negde je zapisano da je ideja potekla od Dragana S. Stefanovica, u kombiju na putu za Zenicu, gde je grupa imala redovnu svirku. Svi se, medjutim, slazu da je novo ime odmah prihvaceno. Pesma "Kad bi' bio bijelo dugme" bila je dovoljno poznata da bi bilo bojazni hoce li grupa izgubiti vec stecenu publiku.


1974. - 1989.

Faza I. - (1974.) ili:
"Top" je najavio dolazak zvezda

Goran Bregovic-gitara; Zeljko Bebek-glas; Jadranko Stankovic -bas gitara; Vlado Pravdic-orgulje; Ipe Ivandic - bubnjevi.

Novu 1974. godinu, "Bijelo dugme" je docekalo koncertom u "Skenderiji", i ta se svirka smatra njihovim prvim nastupom pod novim imenom. Status lokalne atrakcije na potezu Sarajevo-Zenica, omogucavao im je da jos, tu i tamo, nastupe sa starim plakatima "Jutra". Za nove nije bilo novca, pa je Bebek na svakom koncertu morao objasnjavati kako oni, zapravo, vise nisu "Jutro" nego "Bijelo dugme", ali da… Vreme karakteristicno po ogromnim ambicijama, ali i krajnjem siromastvu.

Prvih dana januara 1974. godine grupa je najzad dobila termine na Radio-Sarajevu. Na vec snimljene matrice nasnimljen je Bebekov glas, ovoga puta u miru, bez nervoze. Borota se seca da Zeljku nikako nije polazilo za grlom da snimi krik u srednjem delu "Topa", pa je on, iznerviran, stao za mikrofon i izdrao se od prve.

U medjuvremenu, produkcija ploca Radio-Krusevca za koju su snimili prve ploce, neslavno je rasformirana, pa su materijali ponudjeni tek osnovanom "Diskotonu". Muzicki urednik "Diskotona", inace Pravdicev sef iz "Ambasadora" Slobodan Vujovic, otvoreno im je rekao da su svi kapaciteti njegove kuce popunjeni i pozvao ih da navrate kroz, jedno pola godine. "Tada cemo vec mozda biti zvijezde, pa ne vjerujem da cemo navratiti" odbrusio je Bregovic, i pracen Vladom izasao iz kancelarije. Hamdija Salkovic, predstavnik "Jugotona" u Sarajevu, ponudio im je ugovor na pet godina. "Diskotonov" nepromisljeni potez ostao je zabelezen kao najveci poslovni promasaj u diskografskoj industriji ondasnje drzave.


Precicom do glavnih junaka

Prvi singl "Bijelog dugmeta" pojavio se na trzistu 29. marta 1974. godine, u omotu na kojem jos cekaju Zorana. "Top" je jos jedna od Bregovicevih folklornih vizija rock muzike, sa pouzdanim "singalong" refrenom, koji publika spontano prihvata na koncertu, dok je "Ove cu noci naci blues" direktna posledica italijanskog iskustva, za koje Bregovic i dan danas tvrdi da mu je najznacajnije u zivotu. Otkud folklor?

"To je stvar koja je nehotice izletjela bog-te-pitaj zbog cega. Mada sam u Italiji prihvatio Micinu ideju kozmopolitizma, stalno sam imao neke napadaje nostalgije, mozda bas na toj liniji prikrivenog folklora. Odjednom je to ispalo iz mene. Nisam sjedio i razmisljao o tome kao o stvari koja bi mogla upaliti." - objasnjavao je Bregovic autorima knjige "Nista mudro", mada oni podrzavaju misljenje Nikole Borote da je jedan od direktnih povoda za pocetke Bregovicevog bavljenja folklorom, televizijska emisija "Na ti", u kojoj je Borota, kao urednik, insistirao na pokusajima te vrste, pa je Goran, kako bi osigurao ucesce u emisiji, doneo pesmu "Hop cup". Neki papirici s pocetka Bregoviceve karijere dokazuju njegov znacajni interes za narodnu muziku, koji se kasnije pokazao kao uspesan spoj folklornih motiva i cvrstog rocka u velikom broju njegovih pesama.



Pod novim imenom grupa se prvi put spominje u stampi 27. aprila 1974. kada "Top" stidljivo ulazi na 18. mesto "Studijeve" top-liste najprodavanijih singlova, i na njoj ostaje deset nedelja i dostize najvise, deseto mesto. Prvi veliki tekst o "Bijelom dugmetu" objavio je "Dzuboks" u svom prvom broju u julu 1974. godine, gde je Ognjen Tvrtkovic zakljucio: - "Ukratko - sastav "Bijelo dugme" je na putu da daljnjim radom i usavrsavanjem postigne jos vise i svrsta se u sam vrh jugoslavenske pop muzike. Pocetak je bio dobar, a sada da vidimo jos bolje rezultate.’’

U medjuvremenu Bebek je napustio posao. Dosao je na probu i rekao: "Ja, raja, dao otkaz", seca se Pravdic. To je bio veliki potez jer je on u to vreme vec bio ozenjen i imao je dete.


Kraj za Jadranka



“Nasi prijatelji sa Radio-Sarajeva zamolili su nas da napravimo neke snimke za potrebe njihove emisije "Mivion"’’ - nastavlja Pravdic. “Mi smo vec na probama imali jednu poskocicu na koju smo nakalemili tekst i tako je nastao "Glavni junak jedne knjige". Ubrzo je ta pjesmica postala toliki hit da smo ju jedne veceri u Zenici morali ponavljati pet puta. Tada smo dobili prvi veliki honorar: svako po osamdeset tisuca ondasnjih dinara. Najprije smo podijelili najocuvanije krupne novcanice, onda najocuvanije sitne, i na kraju one najpoderanije. Onda smo ih bacali u zrak i posipali se njima.’’





Basista Jadranko Stankovic dosao je jednog dana sa bezumnom idejom da bi on mogao malo da komponuje. Pravdic mu je objasnio da to nema smisla jer jos nisu snimili ni one pesme koje su vec zavrsili. Jadranko je medjutim ostao pri svom. Posle odbijenog predloga da se umesto Goranove, objavi njegova verzija "Glavnog junaka", dosao je sa idejom da se izbaci Goranova "Selma", koja se tada jos zvala "Liza", i prihvati njegova. Svi su glasali i odbacili i ovaj predlog, na sta se basista uvredio i nastavio da dolazi na svirke, ali je druzenje s grupom sveo na najmanju mogucu meru.





“Jedne subote u Zenici prilicno nas je iznervirao, i to je bio povod da ga se rijesimo’’ - govori Pravdic. ‘’Nitko nije htio dobrovoljno to uraditi, pa smo vukli sibice, ali ni tu se nismo slozili, pa smo se na kraju dogovorili da ga izbacimo sva cetvorica. Opkolili smo ga i pitali uglas "Da li ti sviras sa nama?" On je bio malo zbunjen ali je odgovorio - "Pa, da… sviram". Mi smo jedva docekali taj odgovor i poceli vikati kao mala djeca "E, ne sviras vise!!!"

Dusko Pavlovic u knjizi "Bijelo dugme" pise kako im je on za svaki slucaj maznuo miks-pult, dok mu ne isplate honorar s poslednjih koncerata. Isplatili su ga, on je vratio mikser i - ostao u proslosti.





Bilo je krajnje vreme da se nesto ucini s tim basistom, ali se resenje nije naziralo. Jedini pravi covek bio je Redzic, ali on je bio u velikoj svadji sa Bregom. Ipak su na kraju Bebek i Pravdic otisli do njega, i ubedili ga da se vrati u bend. Cinilo se da je Zoran to jedva i docekao, pa su konacno sva petorica bili na svojim mestima. U aprilu 1974. put do uspeha cinio se daleko jednostavnijim.







Faza II - ( 1974. - 1976.) ili:

Ko pre devojci, njemu - kopile!





Drugi singl "Bijelog dugmeta" izasao je pod neobicnim okolnostima. Skoro istovremeno objavili su ga "Jugoton" i "Diskoton". Na "A" strani oba izdanja nasla se pesma "Glavni junak jedne knjige", dok su "B" strane unosile zabunu kod kupaca. Na "Jugotonovom" izdanju bila je pesma pod nazivom "Bila mama Kukunka, bio tata Taranta", a "Diskoton" je svoju nazvao "Avanture maloga Ju-Ju". U celoj prici je najzanimljivije da je rec o istoj pesmi, ali potpisanoj od dva autora. Za "Diskoton" je potpisao P. Bergamo, a za "Jugoton" Zarko Roje. Da bi zbrka bila potpuna, na omotu "Diskotonove" ploce kao autor je naveden - Goran Bregovic.





Kad bi bio bijelo dugme



Nekoliko dana kasnije, tacnije 18. novembra album "Kad bi' bio bijelo dugme" stigao je u prodavnice, u - za to vreme - revolucionarnom omotu Dragana S. Stefanovica, koji ce se kroz nekoliko godina naci u Britanskom izdanju "Pet stotina najlepsih albuma sveta". Stefanovic ni dan danas ne zeli da otkrije ime modela, ali s tim u vezi iznosi jednu anegdotu: "Jednom mi je u Radio-Sarajevu prisao neki mladic i pozvao me da izadjem van. Tu je stajala neka djevojka, ali kako mi je sunce islo u oci, nisam odmah raspoznao o kome je rijec. Mladic me je upitao: da li je poznajem? Pogledao sam malo bolje i prepoznao djevojku koju sam slikao za omot. Pozdravio sam je, a na to joj je mladic prisao, opalio joj samar i nazvao je kurvom. Pitao sam ga - cemu to? Odgovorio je : "Rekla mi je da je ona "Ta" s omota. Zelio sam samo vidjeti da li je poznajete." Nakon toga su otisli kao da se nista nije dogodilo.





Album "Kad bi' bio bijelo dugme" oborio je dotadasnji rekord u prodaji ploca, koji je drzala "YU-Grupa", sa svojim "Prvim albumom", prodatim 1973. godine, u 30 hiljada primeraka. Postavljen je novi, znatno visi rekord. Samo do februara 1975. kada su "Dugmetu", u Opatiji, urucene "Zlatne ploce", prodato je vise od 40 hiljada ploca.





U recenziji ploce, u nedeljniku "Studio" od 30. novembra 1974., Drazen Vrdoljak je uvod u naslovnu temu albuma nazvao "pastirskim", pa je u "Tini" od 25. decembra iste godine nastao termin "Pastirski rock", kasnije stalno vezivan uz muzicku orijentaciju sastava.





Iz sve snage, na sva cula



Godinu u kojoj je iz plesnog orkestra preraslo u najjacu rock grupu u zemlji, "Dugme" je ispratilo u "Skenderiji", pred nekoliko hiljada posetilaca. Bregovic je kasnije ispricao: "Umorni i rascupani, otisli smo potom kod Vlade Pravdica. A on - covjek iz drugog svijeta. U njegovom domu sve mirise na mir i spokojstvo, narocito poslije onog pakla u "Skenderiji". I tada, njegova majka, pijanistica, sjede za klavir i pocne svirati Sopena. Ne kazem da volim Sopena - suvise je nekako sladak i patetican, ali pamtim ga te noci kako je zvucao, kao da kuckate o srebro, smireno i sjetno, kao muzika nekog davno zaboravljenog djetinjstva.’’





Nova 1975. godina pocela je sredjivanjem tek kupljenog ozvucenja, za to vreme, enormne snage od 1000 wati. Novac je osigurao "Jugoton", i u Londonu je nabavljen novi mix-pult, novo pojacalo i zvucnici, sve u vrednosti basnoslovnih deset miliona dinara. Pripremalo se i uredjenje scene. Grupa je sama napravila rasvetu, a od izvesnog Duleta Kukuza, koji je kasnije postao vodja grupe "Tako", kupljen je stroj za pravljenje dima. Bio je to dobar, ali za muzicare onog doba, mucan efekat. Naime dim se pravio od neke uljne materije, uz njega se tesko disalo, zavlacio se pod odecu, instrumenti su bili klizavi, a Ipetu su, cak, pucali bubnjevi.





Ovakve nezgode ipak nisu sprecavale Gorana, Zeljka, Zorana, Ipeta i Vladu da svakodnevno odrzavaju koncerte. Putovali su u tesnom prljavobelom kombiju, po hladnim, zaledjenim ulicama, spavali u jeftinim, nezagrejanim sobama i jeli iz konzervi, koje su pre koncerta zagrevali na malom resou. U svim mestima trazila se "karta vise", a u nekima koji broje hiljadu stanovnika skupilo bi se i tri hiljade posetilaca. Posle svirke bezali su ispred raspamecenih obozavateljki, potajno trpali pojacala u kombi, a zatim pokusavali da se sto udobnije smeste iza bubnjeva. Slobodno se moze reci da je euforiju, koja je nastala iza albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu", grupa izgradila upravo takvim i toliko cestim nastupima, odrzavanim i po najzabacenijim provincijskim salama sirom ondasnje drzave.





Kongres Rock-majstora



Dvanaestog februara 1975. izasao je novi singl "Bijelog dugmeta". Pesma "Da mi je znati koji joj je vrag", ostatak je materijala snimljenog za album, dok je na "B" stranu stavljen "Blues za moju bivsu dragu", da po uhodanoj shemi, izmena tempa odrzi potrebnu ravnotezu.





Osam dana kasnije, 20. februara, u Zagrebu je odrzan "Kongres Jugoslavenskih Rock-gitarista". Pored Bregovica nastupili su: Kresimir Sostar, Veseli Orsolic, Zelimir Kovacevic - Pes, Radomir Mihajlovic - Tocak, Vedran Bosic, Josip Bocek i Miodrag Bata Kostic. Mihaljekova ideja bila je da se svi zajedno okupe u Zagrebu, i da se posle koncerta odaberu cetvorica najboljih koji bi krenuli na zajednicku turneju. Nezvanicno je pobedio Tocak, ali on nije bio ekskluzivac "Jugotona", kuce koja je htela da izda dupli album, pa je on otpao u samom startu, iako je u to vreme smatran najboljim gitaristom Jugoslavije. Ni medju ostalima nije izabran najbolji, jer ko bi to uostalom mogao da odredi, nego najatraktivniji, pa su na put krenuli: Vedran Bozic, tada clan "Timea", Josip Bocek, bivsi gitarista "Korni grupe", Bata Kostic i Goran Bregovic, zbog koga je cela stvar zapravo i izmisljena.





Pred okupljanje u Zagrebu svi su dobili zadatak da napisu krace biografije, koje su kasnije objavljene u "Dzuboksu" i "Zabavniku". Uz istinite podatke Goran je dodao i nekoliko izmisljenih, da mu biografija dobije na tezini. Tako je naveo da je privatno ucio da svira klavir i flautu, da je kod majstora Zaninija u Genovi ucio klasicnu gitaru, da je osim u Italiji svirao u Svajcarskoj i SAD-u, da je svoju "Les Paul Custom" gitaru koju je 1970. nabavio u Italiji, zapravo kupio od nekog crnog blues-pevaCa u Los Angelesu… Srecom, niko ga nije uzeo za ozbiljno.





Medjutim, vec u Zagrebu, videlo se da je Bregovic najpametniji u celoj ekipi. Dok su se ostali izivljavali nad neduznim instrumentima, dokazujuci da su najbrzi ne samo u zemlji nego i u celom svemiru, Goran je zakljucio da je bolje razveseliti publiku, pa je doveo "Bijelo dugme", i s izuzetkom jedne krace impresije na akusticnoj gitari, koja je kasnije uvrstena na album "Kongres rock-majstora" (1975.) pod nazivom "Minijatura za moju majku" radije se priklonio izboru iz repertoara svoje grupe.





Ima neka tajna veza



Album "Kongres rock majstora" izdat 29. maja 1975. godine, dokazao je da Bregovic savrseno zna da odredi granice svog muzickog umeca, i unutar njega izabere korektna i atraktivna resenja. Dovodeci kompletno "Bijelo dugme" kao vokalnu i instrumentalnu pratnju, Bregovic je zeleo da pruzi uvid u pojedine aspekte svoga stvaralastva, koji se nisu potpuno uklopili u imidz njegove grupe, ali i da pokaze kako mu je mogucnost da se izrazi u okviru "Bijelog dugmeta" sasvim dovoljna, te da u buducnosti od njega ne mozemo ocekivati nikakve solisticke izlete. Pesmu "Ima neka tajna veza", jos jednu od njegovih starijih pesama, koju je jos 1973. snimila Sabina Varesanovic, publika je prihvatila kao ljubavnu, mada ona u stvari govori o zatvorskom cuvaru, i vremenom izbacila u sam vrh Bregovicevih "znacajnijih" pesama. Njegovu stranu albuma "Kongres rock-majstora" dopunile su pesme "I kad prodje sve, pjevat' cu i tad", "Minijatura za moju majku", i "Znam za jedno tiho mjesto". Petnaest dana pre albuma "Jugoton" je izdao singl sa pesmama "Ima neka tajna veza" i "I kad prodje sve, pjevat' cu i tad".





Odmah po zavrsetku turneje rock-majstora, "Dugme" je krenulo na svoju. Prvi koncert je odrzan 4. aprila u Mariboru. U Beogradu 27. aprila publika je gotovo demolirala halu, a policija je morala posle koncerta palicama i smrkovima da rastera nekoliko stotina najvatrenijih, koji su pretili da u odusevljenju ugroze zdravlje svojih ljubimaca. Najdirljiviji moment desio se kada su Bebek i Bregovic, bez muzicke pratnje zapevali narodnu "Ajd' idemo Rado", a preko cetiri hiljade prisutnih zavristalo od zadovoljstva.





Jun je bio rezervisan za odmor, a petog jula na zavrsnoj veceri Splitskog festivala "Bijelo dugme" je trebalo da primi "Platinastu plocu" za preko 50 hiljada prodatih kopija albuma "Kad bi' bio bijelo dugme", i posle toga da odrzi polusatni show. Voljom neba show je otkazan, jer je neposredno pred izlazak "Dugmeta" na scenu poceo takav prolom oblaka, da su se svi prisutni na Trgu Republike razbezali glavom bez obzira.





Bez Redzica u Londonu



Tih dana grupa je pocela da iskazuje nezadovoljstvo radom svog menadzera Vladimira Mihaljeka, koji je bio s njima jos od Cavtata 1974. Pri konacnom obracunu turneje ostalo je sporno oko sedamnaest miliona dinara (tadasnjih deset hiljada dolara), koji su jednostavno nestali. Bilo kako bilo, ostaje cinjenica da je Mihaljek ucinio neprocenjivo mnogo u stvaranju poslovne sposobnosti "Bijelog dugmeta". Kada ih je po povratku iz Engleske preuzeo Grada Veljkovic, trebalo je samo naplatiti Mihaljekove ostroumne i dalekosezne poteze.





Sredinom avgusta 1975. grupa se, u okviru pedantno smisljenog plana, povukla na Borike, da pripremi materijale za drugi album. Uz Gorana, Zeljka, Ipeta, Zorana i Vladu na put su posli Mustafa Kurtalic-Mute, sarajevski muzicar, koji je trebao da zameni Redzica za vreme njegovog boravka u vojsci i Dragan S. Stefanovic, koji je na Borikama napravio cuveni omot albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu", sa prelepim propratnim fotografijama koje su predstavile "Dugme" kao svetske zvezde.





Vracajuci se iz Rogatice na Borike 23. septembra 1975. nastradao je Zoran Redzic. Pokusavajuci, zajedno sa Vladom, da promeni gumu, kombi je kliznuo, pao mu na srednji prst leve ruke i smrskao ga. Odluceno je ipak da se ne trazi novi basista, vec da Zoranov deo posla odradi Bebek. Medjutim na albumu je ipak potpisan Redzic, jer je on osmislio sve bas deonice i potom radio sa Bebekom na njihovoj realizaciji.





Snimanje i miks albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu" trajali su od 8. do 23. novembra u cuvenom "Air Recording" studiju u Londonu. Snimatelj je bio Peter Handerson, tada pocetnik, koji ce par godina posle napraviti blistavu karijeru producirajuci album "Breakfast in America" grupe "Supertramp". Produkciju albuma preuzeo je Niel Harrison, poznat po radu sa grupom "Cockney Rebbel".





U istoj zgradi, samo sprat iznad, snimali su "T. Rex" i "Roxy Music", i s puno paznje dolazili da gledaju sta rade urodjenici s Balkana. "Bilo je to izvanredno iskustvo" govori Pravdic, "svake veceri kazemo sto nam je od opreme potrebno za sutradan i stvarno - u tri popodne kad nam zapocinje snimanje, sve je potpuno spremno za rad. I Harrison i Henderson bili su nam na usluzi u svakom trenutku. Postovali su nase ideje, i nekako bojazljivo davali svoje, koje smo mi, naravno, objerucke prihvacali. Kad je ploca bila gotova, i kada smo ukljucili svih sest studijskih monitora, dozivjeli smo sok…’’





Sta bi dao da si na mom mjestu



Drugi po redu album grupe "Bijelo dugme" nazvan "Sta bi dao da si na mom mjestu" pojavio se u prodavnicama ploca 17. decembra 1975. godine. Za kratko vreme razgrabljeno je gotovo 200 hiljada primeraka. Konacni saldo je iznosio oko 245 hiljada, mada je zbog luksuzne opreme ova ploca bila gotovo dvostruko skuplja nego ijedna do tada. U cast "Bijelog dugmeta" Jugoton je morao da ustanovi novi trofej - "dijamantnu plocu" za prodatih sto hiljada ploca. "Dugme" je, medju svim jugoslovenskim izvodjacima bilo koje vrste muzike, prvo probilo ovu "granicu snova".





"Prodali smo toliko ploca jer "Bosanac" nije otisao na singl" - objasnio je Bregovic. "Nikada ne ispucam svoje glavne adute". Jugoton je pesmu "Tako ti je mala moja kad' ljubi Bosanac" izdao tek 30. jula 1976.





Bez Redzica, ali sa Mutetom Kurtalicem grupa je u decembru krenula na turneju po Kosovu i Makedoniji. Prva turneja u organizaciji Grade Veljkovica donela je "Dugmetu" mnogo problema. Pod velikim opterecenjem, a po hladnom zimskom vremenu osovine kombija pucale su po nekoliko puta, pa su morali da se oslanjaju na ljubazne domacine, koji su osetili trenutak za zaradu i iznajmljivali kamione po paprenim cenama.





Zvanicna promocija albuma bila je najavljena za docek Nove Godine u Hali Sportova u Novom Beogradu. Trebali su da nastupe "Buldozer", "Pop masina" i "Cod", ali nekoliko dana pred Novu godinu koncert je bez obrazlozenja otkazan.





"Pet dana pred Novu godinu zvali su nas iz Protokola da sviramo za Tita u HNK u Zagrebu" prica Bregovic. "Bili smo sretni sto cemo svirati za Tita. Dodjemo gladni i zedni, spremamo se… Vec smo poceli svirati, kad ulazi Tito s drugaricom Jovankom. Ovi iz protokola vicu "tise, tise…" i poslije pet minuta kazu - prekidaj. I nastupi opera i balet. Tako smo mi drugu Titu odsvirali svega dvadesetak taktova.’’







Faza III - (1976.) ili:

Hod po mukama se nastavlja





Goran Bregovic-gitare, Zeljko Bebek-glas, Ljubisa Racic-bas gitara, Vlado Pravdic- klavijature, Ipe Ivandic-bubnjevi.





Januar 1976. protekao je u znaku priprema za Zoranov odlazak u vojsku, i veliku Jugoslovensku turneju. Kako s Mutetom nije postignut dogovor, neko se setio Ljubise Racica, gitariste sarajevske grupe "Formula 4". Ljubisa je kasnije ispricao: - "Zoran me pozvao jednog dana i rekao da ima problema s prstom i da osim toga uskoro odlazi u vojsku, pa mu je potreban netko da ga zamjeni u grupi. Ja ga nisam dobro razumio. Mislio sam da zeli da mu pomognem naci bas-gitaristu, i nemalo sam se iznenadio kada sam shvatio da on, zapravo, misli na mene. Ja nisam bio poznat kao covjek koji prelazi iz grupe u grupu, a takodjer sam bio osrednji gitarista, pa me je njegov poziv jos vise zacudio. Ipak, mislim da je u cijeloj stvari bio najbitniji moj izgled. Dogovorili smo se da, za cijenu od sto tisuca dinara po nastupu, i jos dvadeset pet na ime dnevnice, ja kod kuce skinem stvari s ploca i onda krenem s "Dugmetom" na turneju. U prvo sam vrijeme samo promatrao, a kada je Redzic otisao, aktivno sam se ukljucio u grupu. Prvi puta sam nastupio sa "Dugmetom" na trecem beogradskom koncertu 11. veljace 1976. godine".





Uplasen eventualnim negativnim reakcijama na novo lice u grupi, Bregovic je sastavio obavestenje, i poslao ga svim novinskim redakcijama u zemlji. Nije, medjutim, bilo razloga za strah. Ljubisa se odlicno snasao i publika ga je dobro prihvatila, mada je Goran, u jednom kasnijem intervjuu, izjavio da nije bas imao utisak da mu je siguran bas iza ledja.





Turneja je pocela 7. februara 1976. trijumfalnim koncertom pred petnaest hiljada Sarajlija i nastavljena trodnevnom okupacijom hale "Pionir" u Beogradu: 9. 10. i 11. februara. "Bijelo dugme" je sviralo pred osamnaest hiljada Beogradjana. Na koncertu u Zagrebu 22. marta, predstavnik Jugotona, Veljko Despot, urucio im je "Dijamantnu plocu" za prodatih sto hiljada primeraka albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu". Do kraja marta, kada je okoncan prvi deo turneje, grupu je pratila do tada nezabelezena histerija, pa je u medijima stvoren novi termin - "Dugmemanija".





I, kako to vec biva na ovim prostorima, cim neko uspe postaje nam sveta duznost da ga srusimo. Tekstom Sergeja Lukaca u "NIN"-u od 28. marta 1976. zapocela je serija napada na "Bijelo dugme", na koje grupa nije ni jednom reagovala. Pravdic je kasnije izjavio: "Tada smo bili trn u oku mnogim velikim mocnicima, koji jednostavno, imaju potrebu na nekoga pljunuti, kako bi imali o cemu pricati za vrijeme rucka."





Polemike



“Najstariji posjetioci koncerata, koji su kao epidemija harali dva mjeseca u svim Jugoslavenskim gradovima iznad trideset tisuca stanovnika, nemaju vise od petnaest godina!” - pisao je Lukac. – “Ako imaju, onda su mentalni vrsnjaci desetogodisnjaka… "Bijelo dugme" je vrhunac jednog vala omladinske supkulture. Postoji, u ovoj zemlji i Savez socijalisticke omladine i institut za drustvena pitanja, muzicki strucnjaci, ozbiljna publicistika, tisak i radiotelevizija. Ali ni institucije ni pojedinci nisu do sada pokazali hrabrost, mada interesa imaju, da se suprotstave ovoj galami, maskaradi, elektronskoj muzici i vulgarnim tekstovima.’’





“Drug ima utjecaj, ima moc, i moze reci sve sto mu padne na pamet, pa cak i kada sve to nije ni blizu pameti.’’ - odgovorio mu je Zoran Kurtovic u listu "Nasi dani" od 5. aprila 1976.





Polemike u medijima su se produbljivale, i nadopunjavale raznim intimnim stvarima fenomena zvanog "Bijelo dugme".Jedino sto je sigurno - niko nije mogao ostati indiferentan. U debatu su se ukljucivale ucene glave jednako emotivno kao i tinejdzerke, sve dok ju nije zakljucila Lada Muminagic u "Mladosti od 30. aprila stavom: "Sacuvaj nas boze ovakvih studija".





Goodbye America



“Mogao sam polemizirati sa tim Lukacem preko tog istog "NIN"-a, objasnio je Bregovic -ali ne znam kuda bi nas to odvelo. Sve sto sam imao reci - porucio sam preko pjesama.’’





Posle medija proradile su glasine. Ipetu je, navodno, pronadjena droga na tavanu, Zeljko i Vlado su poginuli, Goran je u ludackoj voznji pregazio coveka… Doduse Zeljko je 8. aprila imao jednu tesku prometnu nesrecu u kojoj je samo pukim slucajem ostao ziv, dok je njegov bratic poginuo, a Goran je bio u automobilu pod koji je pao neki nesretni starac. Ali dokazano je da je, pre no sto je sa bicikla pao pod automobil, vec bio mrtav jer ga je izdalo srce. Vlado je tom prilikom izjavio: "Tada smo shvatili kako funkcioniraju glasine i prestali smo se obazirati na njih. Zakljucili smo - neka se prica pa makar i lose, mada bi nam bilo draze da se pricalo - pa makar i dobro.’’





Goran, Vlado i Ipe otputovali su u SAD 10. aprila, a Zeljko im se, zbog spomenute nesrece, pridruzio nekoliko dana kasnije. U prvoj verziji trebali su da nastupe pred nasim iseljenicima u New Yorku, Chicagu, Detroitu, Montrealu i Vancouveru, ali im je nesto zasmrdelo na ustaske organizacije, pa su odlucili da otkazu. Medjutim, javnost je vec bila zasuta informacijama o "Dugmetovom" odlasku preko bare, pa totalno povlacenje nije dolazilo u obzir. Tako je dogovoreno da Jugoton finansira polovinu troskova snimanja dve singl-ploce. Ipetov singl "Jumbo" / "Vatra" i Zeljkov "Goodbye America" / "Milovan" izasli su u junu i otkrili da se grupa, za kratko vreme boravka u Americi, priklonila funku.





U junu 1976. grupa je otisla na radnu akciju "Kozara '76". Mnogo se pricalo o pravim motivima koji su doveli do ovog neobicnog poteza. Pojasnili su, kako su hteli da pokazu da su oni, zapravo, sasvim obicni mladi ljudi i kako ih se ne treba plasiti. Ali vladalo je misljenje kako je to samo reklamni stos, i kako oni tamo nece nista raditi. Medjutim Goran, Zeljko i Ljubisa su cak dobili udarnicke znacke, dok je Vladu kao malo neznijeg i Ipeta kao lezernijeg ta cast mimoisla, ali i oni su se trudili da budu sto bolji.





Ceo jul i avgust trajala je velika turneja, a potom se grupa, pocetkom septembra, povukla na Borike, da u miru pripremi novi album. Kada su prvi put isli na Borike hteli su da izgledaju kao svetski bend, a sad se to nametalo kao cista potreba. Zoran je bio u vojsci, Vlado je trebao da ide u decembru, pa je i Goran razmisljao da li da i sam ode na odsluzenje, ali je, ipak, zakljucio da je bolje pre toga ostaviti jos jedan album, pa je ugovorio termine u londonskim studijima i prionuo na posao.







Faza IV (1976. - 1977.) ili:

Pocetak kraja





Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Sanin Karic-bas gitara; Laza Ristovski -klavijature; Milic Vukasinovic -bubnjevi.



Krajem septembra 1976. Ipe i Vlado iznenada su dobili pozive da se vec 13. oktobra jave u vojsku. Ipe u Beograd a Vlado u Cacak. Bregovic je istog dana stupio u vezu sa Milicem Vukasinovicem i Lazom Ristovskim.

-"Bregovic me nazvao jedne veceri i jednostavno mi rekao: 'Ajde, Lazo, dolazi! Treba raditi."- seca se Ristovski. - "U to vrijeme medjuljudski odnosi u "Smaku" bili su u krizi. Narocito su se lose ponasali prema meni. I tako sam odlucio otici, mada mi je to bilo strasno tesko, jer je to znacilo baciti u vodu tolike godine poznanstva i rada s tim ljudima. No ipak, krenem i dodjem do Cacka, pa se predomislim i vratim. Samo sto sam se vratio, Goran mi opet telefonira, i tako cijelu noc. Sutradan sam ipak odlucio, sjeo na vlak i stigao na Borike. Pocne proba, taman sam htio nesto zesce odsvirati, kad ce Goran:" Auuuuuu, nemoj tako". Pomislim - ovdje mi se crno pise! Naime, bio sam mlad i mislio da je dobro samo ono sto je tesko. Tih sam dan bio u velikoj krizi, pa cak su me neki prijatelji iz "Smaka" pokusavali vratiti. Ali kada sam usao u sustinu "Dugmeta", uklopio sam se veoma brzo.’’





S Micom koji je presao iz "Indexa" nije bilo takvih problema. On je vec ranije svirao sa Goranom, i to muziku koja je bila vrlo slicna novom materijalu "Bijelog dugmeta", pa je period njegovog prilagodjavanja potrajao znatno krace. Vukasinovic i Ristovski, presli su u "Dugme " za po dvadeset miliona ondasnjih dinara (za snimanja i koncerte), plus dnevnice.





Eto! Bas hocu!



Treci po redu album "Bijelog dugmeta" trebao je da se zove: "Sve se dijeli na dvoje, na moje i tvoje", po pesmi Duska Trifunovica, koju je mnogo godina kasnije snimila Jadranka Stojakovic. Medjutim, Bregovic nije uspeo da smisli muziku, pa se odlucio za naziv "Hocu bar jednom da budem blesav". Jugoton se nije slozio, pa je na kraju ispala upristojena verzija "Eto! Bas hocu!" Album se pojavio na trzistu 20. decembra 1976. godine. Kao najavu jedne od najrokerskijih i svakako najznacajnijih ploca "Bijelog dugmeta", 14. decembra, pusten je u prodaju singl "Eto! Bas hocu!" / "Dosao sam da ti kazem da odlazim".





Za kraj godine, ostalo je da se pronadje novi basista. Racic je poceo da trazi vece honorare, pa je Bregovic odlucio da ga zameni Saninom Karicem.

‘’Stajao sam ispred Skenderije i pio pivo, kada su mi prisli Raka Maric, menadzer "Dugmeta", i Zeljko Bebek.’’ Seca se Karic. ‘’Bilo mi je to malo sumnjivo, jer se do tada nismo niti pozdravljali. Raka me upita hocu li na koncert - nekakvu priredbu na kojoj su Goran i Bebek ucestvovali kao gosti na akusticnim gitarama. Odgovorio sam da bih rado, ali da nemam love za ulaznicu. Ajde - kazu -s nama. Podjem, nitko me nista ne pita, a meni jos uvijek ne pada na pamet da bih ja jedini mogao biti novi basista. Jedini koji dobro izgleda, jedini koji moze odsvirati sve sto je potrebno, jedini koji moze otpjevati drugi glas, i jedini koji, uz to, moze popricati s ljudima. Dodjemo iza bine, sretnemo Gorana, on me pozove da dodjem sutradan kod njega na dogovor. I tako sutradan kod njega - sve u stilu. Pivo na svakom koraku, gostoprimstvo na visini… To me je impresioniralo. I Goran pocne: Laza i Mica imaju po devet milijuna, ( tu je slagao, trebao sam sutjeti i malo nabiti cijenu, ali sam se istrcao), i po tri sto su snimili album. Onda za zive svirke ostaje sest - lupim. Da - kaze Goran. Dobro, onda smo se dogovorili. Poslije sam shvatio da sam se presao. Tako sam postao clan "Bijelog dugmeta".’’





Skandal u Skenderiji



Probe su pocele odmah posle Nove godine u Domu Medresa u Sarajevu. Ali kako? Goran je u Londonu, u nabavci nekih komponenti ozvucenja, Zeljko negde u gradu sa drustvom, a preostala trojica se divno zabavljaju. Mica se ne odvaja od svoje nove gitare, Laza svira bubnjeve a Sanin sedi za klavijaturama. Naravno, prvi koncerti su skandalozni. U Sarajevu 11. i 12. februara pred novinarima iz cele zemlje, "Dugme" je nastupilo skroz neuvezbano. Uz to, necijom greskom, razglas grupe je otputovao u Beograd, pa je za ovu priliku, na brzinu skupljeno nekakvo ozvucenje, koje niko nije mogao da dovede u red. Spojili su dva razglasa razlicitih firmi, cime se remeti njihov unutrasnji otpor, i to dovodi do potpunog haosa. Zoran je bio u vojsci, a "Dugme" je imalo tehnicare koji nisu znali da zaleme dve zice. Laza, Mica i Sanin tacno su definisali sta ce ko da radi za novac koji dobija, pa kad je Goran, jednom prilikom rekao Mici da nesto zalemi, ovaj se samo nasmejao. Sve bi verovatno bilo drugacije da su imali par sposobnih elektricara.





U organizaciji "Jugokoncerta", drugu polovinu aprila je "Dugme" provelo u Poljskoj, i tamo odrzalo ukupno devet koncerta. Interes publike bio je ogroman, a reakcije jednako impresivne u svakom gradu. Treba napomenuti da su pre njih, u Kongresnoj sali u Varsavi, do tada nastupili samo "The Rolling Stones", daleke 1967. godine. U medjuvremenu, Zoran je odsluzio vojni rok, a Ipe je pusten kao privremeno nesposoban.





"U to vrijeme"- prica Sanin- "bilo je nekih razgovora da Zoran, zbog ozljede prsta, vise nece svirati, vec ce se baviti financijama i opremom grupe. Ja sam osjecao da cu ostati tu. Sjajno sam se slagao sa Goranom, i uopce trudio se uklopiti u njihovo ponasanje. Poslije koncerta u jednom mjestu pokraj Zagreba otisli smo na spavanje kod mog prijatelja Borisa, kojega sam poznavao jos iz vremena "Teske industrije". Stigli smo oko tri poslije pola noci i Mica je odmah sebi natocio pice. Bilo nam je cudno, jer nismo navikli piti u to doba. I tada je Mica, s tugom u glasu rekao kako mu je ovo bila posljednja svirka s "Bijelim dugmetom". Njegovo neslaganje s Goranom bilo je preveliko. Medjutim ispalo je da je to bila i moja posljednja svirka sa "Dugmetom", jer se u medjuvremenu vratio Zoran.’’







Faza V ( 1977. - 1978.) ili:

Misevi kolo vode





Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Zoran Redzic-bas gitara; Laza Ristovski-klavijature; Ipe Ivandic-bubnjevi.





Dolaskom Ipeta i Zorana iz vojske, "Dugme" se, prakticno, vratilo u staru postavu. Laza Ristovski se takodje racuna kao stari, jer Bregovic prihvata prijedlog Ipe Ivandica da se novom klavijaturisti prizna status stalnog clana. Ali, stvari nikako da krenu nabolje: organizacija je i dalje traljava, problemi s razglasom ne prestaju, pa Bregovic, nakon jednog Bebekovog prekrsaja "seksualne discipline" u Sibeniku, odlucuje da otkaze koncert u Splitu i prekida turneju.





"Rasturili smo turneju samo zato sto je netko sedam dana vodio zenu sa sobom" - objasnjavao je Bregovic. -"Svadjali smo se i jer je netko pio previse. Od pocetka smo sebi postavili neku vrstu vojnicke discipline i ponasanja. Na turneju nisu smjele ici nicije zene, raspored posla je bio tocno rasporedjen; vrijeme kada gdje tko mora biti; tocno propisana kolicina alkohola koja se smije popiti. Sve to odredili smo zajednicki, a na kraju sam ostao samo ja da insistiram na postovanju dogovora. Mozda je to bila moja greska…"





"Cinjenica je da sam ja tada mogao najobjektivnije procijeniti stanje u grupi, jer sam dosao iz druge sredine - iz vojske - i vidio da tu mnoge stvari ne stimaju!" - Seca se Ipe.- "Goran i Zeljko su toliko bili u poslu da nisu imali vremena sagledati sve sto se oko njih dogadja. Ja sam predlagao da se promjeni menadzer, sistem poslovanja i jos mnogo toga. Oni su me saslusali, ali nista se bitno nije promijenilo. Tako se desilo da smo turneju, prvobitno planiranu na cetrdeset dana, prekinuli nakon samo dvadeset. A prekinuli smo ju u situaciji kada su ljudi, koji su pune cetiri godine zajedno bili u paklenom poslu, dosli u stadij da vise ne mogu gledati jedan drugoga."





Ne racunajuci Bebekov definitivni odlazak 1984. bila je to najveca kriza u "Dugmetu". Prvog avgusta u jednoj od tajnih soba "Skenderije" odrzan je sastanak na kojem je odluceno da se ispune ugovorne obaveze, ali je dalja sudbina zajednistva ostala upitna. Senzacionalne naslove u novinama ("Raspada se Dugme", "Zbogom Dugme"!) cinio je veliki postotak istine. Glasine o teskim svadjama, udruzene s mlakim recenzijama koncerata proteklog leta, dovele su do otkazivanja nastupa u Zagrebu i Ljubljani, na kojima je trebalo da se snimi koncertni album. Dvadeset cetvrtog avgusta u istom onom Osijeku u kojem su doziveli svoje prve ovacije, slusalo ih je samo nekoliko stotina ljudi.





Bregovic je panicno trazio resenje! Cinilo se da bi koncert kod "Hajducke Cesme" mogao da ispravi neke stvari i vrati ih na svoje mesto. U svakom slucaju, vredelo je pokusati. "Bijelo dugme" vise nije imalo sta da izgubi.





Koncert kod Hajducke Cesme



Bilo je impresivno vece 28. avgusta 1977. godine u Beogradu. Procene broja prisutnih krecu se od pedeset hiljada (Drazen Vrdoljak u "VUS"-u), preko osamdeset hiljada ("Vecernje Novosti"), do sto hiljada ljudi ( "Radio TV revija").





"Na kraju, svi su se vratili Dugmetu" zapisao je Dusko Pavlovic u Knjizi "Istina o Bijelom dugmetu."

Sam koncert protekao je u okolnostima opasnim po zivot. Tonski tehnicari molili su po nekoliko puta da se koncert prekine. Publika je nekoliko puta u talasima nadirala prema pozornici i opasno pretila da srusi postolje s "mix-pultom". Bregovic je kasnije ispricao kako je bio strasno prepadnut i kako je po prvi put osetio istinski strah jer stvari mogle potpuno da izmaknu kontroli. U jednom trenutku koncert je prekinut jer je sve pocelo da se rusi. Bregovic je u tom trenutku poceo da govori kako je potrebno da se svi smire jer su u opasnosti, a publika ga je zacudo poslusala, i do kraja koncerta ostala mirna. Laza Ristovski je izjavio : "Svirao sam mnogo koncerata u zivotu, ali nikada se nisam uplasio kao na Hajduckoj Cesmi".





Na povratku s koncerta u "Citroen GS" naguralo se osmoro ljudi. Publika je u autu prepoznala clanove "Bijelog dugmeta" i ponela ga citavih sto metara. Dragan S. Stefanovic je otvorio prozor da zamoli odusevljenu masu da spusti automobil, i - dobio saku u oko!





Autentican dokument



"Ovaj je koncert prilicno isprazno kasu "Bijelog dugmeta", ali im je napunio srca," - napisao je Dusko Pavlovic, i to je najtacniji prikaz tadasnjeg stanja u grupi. U srcu "Bijelog dugmeta" ponovno se naslo mesta za "Bijelo dugme", pa je iducih sezdesetak dana aktivnosti ispunjeno istinskim zarom, profesionalnoscu i medjusobnim razumevanjem. Uz Gradu Veljkovica, organizacija ponovo postaje korektna, i sada su to zaista kvalitetni i komercijalno uspesni koncerti. Nastup u Novom Sadu 28. septembra 1977. ostao je zabelezen kao jedna od sviracki najuverljivijih predstava u citavoj istoriji grupe.





Iz tehnickih razloga snimke s Hajducke cesme nisu iskoriscene za album, pa je zakazano novo snimanje 25. oktobra u sali radnickog univerziteta "DJuro DJakovic" u Sarajevu. To je ujedno bio oprostajni koncert pred Goranov odlazak u vojsku. Koncert je bio zatvorenog tipa. Svih trista ulaznica podeljeno je Sarajevskim prijateljima grupe. Pred odlazak Goran je dao intervjue u kojima je vrlo odredjeno govorio o pravcima delovanja grupe po svom izlasku iz vojske. Odbacio je sve kalkulacije o daljnjem postojanju grupe, ali je najavio duze pauze u radu, jer je shvatio da je dotadasnji tempo poguban i da ga ne valja prenositi u buducnost. Takodje je najavio da ce pojedine aranzmane pokusati da resi upotrebom simfonijskog orkestra, kao i da ce grupa probati da se probije u inostranstvo.





Bregovic je otisao u vojsku 3. novembra 1977. Sve do poslednjeg dana pred odlazak u Nis, sedeo je u Jugotonovim studijima u Zagrebu i pokusavao da usuglasi publiku s Hajducke cesme i muziku iz Sarajeva. Ironija je da je grupa koja je na koncertima okupljala vise desetina hiljada ujednacenih glasova, za svoj koncertni album imala na raspolaganju svega oko tri stotine glasova.





Album "Koncert kod Hajducke cesme" pojavio se na trzistu 30. decembra 1977. godine i postao uglavnom autentican dokument tog trenutka u postojanju "Bijelog dugmeta", mada to i nije pravi "zivi" album grupe koja je tih godina bila neprikosnovena koncertna atrakcija.





Tajni sastanci u Sarajevu



Godina u kojoj Bregovic sluzi vojni rok, a "Bijelo dugme" po prirodi njegovog znacaja za grupu, privremeno miruje, pretvorila se, sticajem okolnosti, u godinu burnog previranja unutar sastava. S obzirom da je Bregovic od prvog dana u svojim rukama drzao sve konce "Dugmetove" karijere, nagovestaji samostalnih projekata pojedinih clanova, nisu izazvali iznenadjenje javnosti. Ipe Ivandic i Laza Ristovski su zakljucili da je doslo vreme za njihov jos 1975. godine planirani zajednicki projekat. U prvom trenutku trebao je da im se pridruzi i Bebek, ali se on kasnije predomislio i posvetio potpuno samostalnom projektu. Jedino Redzic nije imao nikakvih planova i posvetio se sredjivanju finansija grupe i nadgledanju zajednickih ulaganja. Napravio je i remiks nekih pesama koje nisu stale na album "Koncert kod Hajducke Cesme". Jedan takav pokusaj zabelezen je na "B" strani singla "Bitanga i princeza" (1979).





Na predlog Seida Memica - Vajte, Ipe i Laza su svoju plocu pripremili u motelu Kruscica pored Viteza uz suradnju basiste Zlatka Holda, tekstopisca Ranka Bobana, bivseg vokalnog soliste "Teske industrije" Gorana Kovacevica, gitariste grupe "Leb i sol" Vlatka Stefanovskog i Ipetove sestre Gordane.

Pocetni rad je pokazao dobre rezultate i odluceno je da se materijal snimi u Londonu.





Zeljko Bebek je pak pozvao klavijaturistu Nevena Pocrnjica, gitaristu Edija Bogeljica i bubnjara Djidjija Jankelica i poveo ih na Borike. On se odlucio za Jugotonov studio u Zagrebu. U prolece 1978. Bregovic je boravio na odsustvu u Sarajevu i tom prilikom razgovarao s autorima knjige "Nista mudro". Pogledi vodje na perspektivu trenutne postave bili su veoma rezervisani. Na pitanje postoji li mogucnost da kompozitorska uloga u grupi ne bude potpuno u njegovim rukama odgovorio je: "Sto ja znam… postoji, ali ja to necu dozvoliti. U svim razgovorima koje smo ovih dana vodili slozili smo se da ne mozemo dovoditi u pitanje mene a da nitko nema bolji odgovor, jer bi to bilo krajnje opasno." O cemu je zapravo bilo reci na tim sastancima verovatno ce zauvek ostati tajna. Po nekima Ipe i Laza su trazili ravnopravan autorski tretman, a po drugima trazili su da se ubuduce prihodi od aranzmana dele na tri jednaka dela. Bregovic je osetio da se stvar zahuktava i dao je veoma opreznu procenu situacije. -"Ovo je njihova prava avantura i poslovna i umjetnicka kojoj je tesko predvidjeti kraj." Ova izjava se jednako odnosila na Lazu i Ipeta kao i na Bebeka. Tada jos nije mogao da se nazre ishod njihovih solistickih projekata. Rasplet je usledio iznenada. Laza i Ipe su zakljucili da njihov "odgovor" i nije tako los.





Pocinju prepucavanja



U listu "Zdravo" od 29. maja 1978. Ipe je izjavio kako vise ne oseca "pastirski rock". Takodje se ljutio sto je u danima najvece slave morao da nosi pojacala. Govorio je kako je u ocima javnosti bio velika zvezda, a u praksi obican fizicko-scenski radnik. Takodje je izjavio da mu se cini da bi sa puno vise elana svirao slagere i da upravo zato on i Laza Ristovski moraju da odu… Laza je pak izjavio kako je nadrastao Bregovica i kako je po njegovom misljenju jedini spas u integraciji svih clanova grupe ravnopravno u posao. Bregovic, koga je do tada bilo gotovo nemoguce isprovocirati, eksplodirao je dve nedelje kasnije u istim novinama: ”Ipe odlazi da ne bi radio za mene vec za Lazu Ristovskog. Na tom "nazovi" zajednickom projektu nije komponirao ni dva takta... Govori protiv stvari koje je radio i plasim se da ce jedino po tome i ostati poznat…Smetalo mu je sto nosi pojacala, a meni, koji sam ne znam koliko puta veca zvijezda od njega nije… O Lazi i nije rijec. On je ionako privremena zamjena Vladi Pravdicu.” Polemiku je zavrsio Laza u broju od 26. jula 1978. izjavom kako definitivno napusta grupu.





Skoro da (ni)smo isti



Na devetom kongresu Saveza socijalisticke omladine Bosne i Hercegovine, odrzanom od 15. do 17. jula u Sarajevu, "Bijelom dugmetu" je dodeljeno najvise priznanje SSO BiH - Plaketa Devetog kongresa. Sergije Lukac se ovom prilikom nije oglasio. Bregovic je ovom prilikom dobio odsustvo da prisustvuje dodeli plakete, pa su on i Bebek polako stvarali okvir u kome ce grupa delovati u buducnosti. Bebek je predlozio da Ipetov naslednik bude Djidji Jankelic - bubnjar na njegovom samostalnom albumu, a razgovaralo se i o Vladi Pravdicu. Na ovaj nacin buducnost "Bijelog dugmeta" nije mogla da bude dovedena u pitanje, bez obzira na ocigledan doprinos Ipeta i Laze celokupnoj slici. Medjutim odlazak izvrsnog bubnjara i klavijaturiste neogranicenih mogucnosti ipak nije mogao da prodje ne zapazeno. Ne zeleci da se upusta u neizvesnost sa neuigranom postavom Bregovic je odustao od probijanja u inostranstvo. Tri godine kasnije Laza je priznao da su obojica ipak malo prenaglili. Bregovic je smatrao kako se Lazi nije odlazilo iz grupe ali kako ga je Ipe odvukao na svoju stranu. Ipe se pak nikada nije do kraja izjasnio o razlozima rastanka, vec je samo dao da se nasluti da su razlozi bili privatne prirode. Bebek nije posao za njima. Njegov album "Skoro da smo isti" pojavio se na trzistu 28. jula 1978. i bio ocenjen od kritike kao "posten promasaj". Prodat je u tek nesto vise od 6 hiljada primeraka, s tim da je veci deo tiraza postignut zahvaljujuci Bebekovom imenu. Planirane koncertne promocije nisu odrzane jer se pretpostavljalo da nece izazvati znacajniji interes publike.





Stizemo!



Mada je snimljen jos tokom februara i marta Lazin i Ipetov album "Stizemo" najavljen je za 10. septembar 1978. Jugoton nije pokazao dobru volju za placanjem troskova pa su se pregovori otegnuli. Na kraju se pojavila produkcija RTV Ljubljana. Novac je osigurao Zoran Redzic, ali je iza svega stajao Bregovic.





Album "Stizemo" bio je prvi slucaj u istoriji jugoslovenske diskografije da se datum izlaska ploce unapred objavljuje. Propratni materijali - fotografije, press materijal, promocije - pripremljeni su veoma studiozno i kvalitetno jer su Laza i Ipe hteli da njihova "stvar" bude na svetskom nivou.





Medjutim Balkan jos nije bio spreman za "svetsku stvar". Ipe Ivandic je uhapsen na sam dan kada je trebala zapoceti promocija dugo najavljivanog projekta. Bio je 10. septembar 1978. i Ipe se taman vracao iz setnje sa devojkom i trebao je da krene u Beograd gde ga je cekao Laza Ristovski kada mu je pred zgradom prisao policajac u civilu i rekao da bi hteo da mu postavi nekoliko pitanja…





Vece trojice Okruznog Suda u Sarajevu kojim je predsedao Husein Hubijer donelo je presudu kojom se za posedovanje droge, navodjenje i omogucavanje drugima da uzivaju osudjuju: Ipe Ivandic na tri i po godine, Goran Kovacevic na godinu i po a Ranko Boban na godinu dana zatvora. Za prikrivanje dela Zlatko Hold je osudjen na sest meseci a Jadran Adamovic je zbog nedostatka dokaza oslobodjen optuzbe da je sluzio kao veza izmedju svog brata Vese i Ipeta Ivandica, ali kasnije je nastradao u tzv. Drugoj Sarajevskoj aferi 1985. godine. Ipe je ulozio zalbu, pa je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine smanjio kaznu na tri godine zatvora.







Faza VI (1978. - 1982.) ili:

Godine velikog iskusenja





Goran Bregovic - gitare, Zeljko Bebek - glas, Zoran redzic - bas gitara, Vlado Pravdic - klavijature, Djidji Jankelic - bubnjevi.



Nova postava "Bijelog dugmeta" trebala je da debituje na Svetskom festivalu omladine i studenata u Havani u septembru 1978. Medjutim - Bregovic nije dobio dozvolu vojnih vlasti za izlazak iz zemlje pa je grupa umesto na Kubu stigla u Nisku Banju, unajmila kucu i pocela pripreme novog albuma. Goran je svako popodne izlazio iz vojske i pokazivao jaranima sta je smislio proteklih godinu dana. Posle dve nedelje vec su se nazirale konture "Bitange i Princeze".





Onda je u Nisku policiju stigla prijava iz Sarajeva da se u Banji odrzavaju narkomanske seanse i policija je pocela svakodnevne kontrole. U isto vreme neko je dojavio Goranovim staresinama da im vojnik svakodnevno bezi u grad, pa je usledila i kazna - zabrana izlaska u grad sa obveznim javljanjem svakoga sata. Rad na novom albumu je morao da bude prekinut pa se ostatak grupe vratio u Sarajevo.





Goran je izasao iz vojske 1. novembra 1978. Snimanje "Bitange i Princeze" je trebalo da pocne vec 20. novembra u Londonu, ali je Bregovic doziveo nervni slom pa je otisao na more da se malo odmori. Zato u 1978. godini nismo dobili novi album "Bijelog dugmeta".





Nevolje s Jugotonom



Krajem novembra grupa se okupila u Skenderiji pokusavajuci intenzivnim probama da nadoknadi izgubljeno. Jednako sa novim uvezbane su i stare pesme, pa se "Dugme" trijumfalno vratilo na scenu koncertom za izgradnju doma USAOJA-a u Bihacu,

JA ŽIVIM ZA TAJ BEND, NE MOGU VIROVAT DA ĆU IH PONOVNO VIDJETI ZAJEDNO NA OPROŠTAJNOM KONCERTU U zAGREBU! JA SAM ODRASLA UZ NJIHOVE PJESME, JA ŽIVIM I DIŠEM S BIJELIM DUGMETOM!!!

da ni bilega nebi bilo ni mene
i neka dode na korculu

vratili su se opet i drzace koncert,najbolji je bregovic i od rastanka je najvise napredovao i zato ,ajmo curice ajmo djecaci

Super grupa......I definitivno najbolja u ex Yugoslaviji koja se sad citava pomamila za ove koncerte......Mogu da zamislim sta ce to da bude zato i idem....
P.S.Molim Nenu da nam ne pise romane,taman mi se skola zavrsila sad da citam i to,kako ne........

Bijelo Dugme je odlichan bend...dobro je neko rekao,zemlje koje vise nema.
Ali sad su se okupili da bi narod malo zabavili...
Ma zivio Branimir Stulic Dzoni...jedini pravi...ostao dosledan svojih ideala...uvjek sam,uvjek protiv svih...
HVALA NJEMU NA SVEMU ;)

Sto mi je otvorio oci njegovim pjesmama,sto mi je omoguci da mislim na pravi nacin...A Bijelo Dugme ce samo biti dugme na reveru Dzonijeve odjece!

Kao i mnogi prije mene, i ja sam najviše za M.V. Tifu jer, po mom mišljenju ima najbolji glas. Islamović mi je na drugom mjestu, vjerojatno zato što ima sličan glas kao Tifa. Bebek u Bjelom Dugmetu nema baš nikakav glas, ali zato u solo pjesmama stvarno rastura. Solo pjesme su mu fenomenalne, ali njegove u Dugmetu mogu samo par nabrojat koje su mi dobre.
Samo bih nekog zamolio ako može da mi napiše popis Tifinih pjesama u Bijelom Dugmetu. A ako nije bed, i od Islamovića, ali važnijij mi je popis od Tife. Unaprijed se zahvaljujem onome tko mi to napravi.

Nena*, mogla si jednostavno objavt stranicu s koje si to kopirala, umjesto što si zauzela mjesta za nekih 380 komentara.
Ili bi se svi trebali diviti kako si ti, tobože, neki veliki fan BD-a i da znaš sve o njima? Osim toga, napisala samo o BD-u samo za vrijeme Bebeka.

kao što je odavno već rečeno, ovdje se govori o GRUPI, a ne o pjevačima posebno,samo je stvar ukusa...al i da raščistimo-pljujući po nekom od njih, pljujete i po cijelom dugmetu!
ljudi moji koncert u zg-u je bio fenomenalan!! definitivno događaj desetljeća! samo,u novinama i nisu baš neke kritike...
inače, dugmiće slušam odmalena. zakon su. i smatram da su oni i azra bili dva najbitnija faktora na našoj rock sceni. dugme više komercijalni rock'n'roll,a azra ono što ja zovem pravim rockom.

Hvala vam za divan sinocni koncert u Beogradu.Preko dvesta hiljada ljudi.++Krivo mi je sto nisu otpevali par jos pesama,ali dobro...Cela atmosfera je bila fenomenalna.Ozvucenje je bilo malo slabije,al ja nisam imao taj problem,jer sam bio blizu bine.Jedina primedba ozvucenje.Pesme su izvanredne,kao i interpretacija.Bravo majstori.Ovo se pamti ceo zivot.

Tifine:

Hej, Slaveni
Padaju zvijezde
Meni se ne spava
Lazes
Jer kad ostaris
Lipe cvatu
Pediculis pubis
Za Esmu
Da te Bogd'o ne volim
Aiaio radi radio

TIFA JE BOG ! ! !

Alenove:
Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo:
-Preludijum
-Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo
-Zamisli
-Nocas je ko lubenica pun mjesec iznad Bosne
-Te noci kad umrem
-A i ti me iznevjeri
-Zar ne vidis da pravim budalu od sebe
-Hajdemo u planine
-pjesma za malu pticu
-Ruzica si bila

Alenove:
Ciribiribela:
- Ciribiribela
-Sta ima novo
-Necu to na brzaka
-Evo zaklecu se
-Djurdjevdan
-Napile se ulice
-Ako ima boga
-Nakon svih ovih godina
-Lijepa nasa

za bijelo dugme jednostavno nemam riječi kojima bi mogla opisati njihovo savršenstvo...po meni željko bebek je najbolji pjevač bijelog dugmeta,ipak je on bio najduže u grupi i on je uspio od pisama koje je brega napisa napraviti rock n'roll.ja mislim da je najteže bilo upravo izgradit od pisama rock n'roll,a to je sam bebek napravio.dalje je tifi i alenu bilo lako jer su poznavali sistem pisama.iako je tifa isto jako dobar pjevač,ali kad je u pitanju bijelo dugme ne i najbolji,dok je islamović ipak pristupio kao najmlađi njihov član i uspješno nastavio popularnost već postignute legende bijelog dugmeta.ipak,brega je bio taj ko je sve to stvorio,dok su ostali članovi postali legendarni zahvaljujući njemu i mislim da taj uspjeh ne bi postigli bez njega.ali,spajavši sve zajedno pjevače i ostale članove bijelog dugmeta,postignut je uspjeh kojeg rijetko tko može nadmašit.....(a mića? daleko luđi i bolji od điđija.)

TIFA TI, LUTKO, IMA 8 SOLISTICKIH ALBUMA I NEMOJ DA LUPAS GLUPOSTI, AKO NE POZNAJES COVEKA TJ. NJEGOVU MUZIKU, KARIJERU.......

TIFA JE ZAKON ZA SVA VREMENA, NE SAMO U "DUGMETU", ON JE SVUGDE NAJBOLJI !!!!!!!!

MNOGO GA VOLIM, SVE NJEGOVE PESME, SVE VEZANO ZA TIFU !!!!!!!!!!!!
COVEK JE VELEMAJSTOR, UBEDLJIVO NAJJACI VOKAL NA SVETU!!!!!!!!

100% ROCK'N'ROLL

ZIVEO R'N'R I MLADEN VOJICIC TIFA

Pozdrav za Nenu!

hrok,hrok...muuu,muuuu...av av av...beee,beeeee
njihiiii,njihiiiii...kokoda,kokoda...
dju
skajete seljaci,ovu je stvar brega komponov'o.

:(((

:)))

Cemu taj smesak?!

a cemu taj uzvicnik pored upitnika?
jel me to nesto grdis?
:)
smjeskam se jer sam te i ovdje nasao...
pa vidis da od sudbine ne mozes pobjeci :)))

Goco/la,vraze/la jedan/lo...
;)

najbolja rock grupa u sicg

petar pan alenov fan :p

malena,nema potrebe da se selim,izgleda da vec zivim u sicg :)

petre,petre...kartu evrope i geografiju za V razred u ruke...

;)

:) A jel ti to volis Bijelo Dugme pa se nalazis na toj temi ili je slucaj kao sa Alenom-da ih mrzis?

iskreno receno,niti ih mrzim niti ih volim.
zanimalo me kakvi su komentari na ovim stranicama nakon njihovog ponovnog okupljanja.ovdje (sarajevo) se podiglo dosta prasine oko dugmicha...a onda sam smeknuo gocu,dalje je istorija :).
p.s. ljut sam na tebe,olako si popustila saneli,izdajice :pp

:) Znas da sam i ja na pocetku naseg pisanja rekla da nije u redu da trosimo stranicu na komentare koje nemaju veze sa temom. Sta cu kada je u pravu. Tvoja sloboda ide dok ne ugrozavas tudju :)
I evo, ponovo skrecem sa teme... :)

...ravno u moje narucje
:)

:) hm, nesto i ne primecujem da sam pala u tvoje narucje ;)

kad primjetis vec ce biti kasno :p
hej gocika,hajde pogledaj koliko je tifa "pokupio" komentara :))

Videla sam. 12 str. nije lose, zasluzio je.
Nisam mogla da citam sve, ali mislim da se vecina
komentara sastoji od prepirki.
Dok na Alenovu stranicu idu tolerantni ljudi koji se ne zele svadjati ;)))
Ok, salim se!
Tifa je zasluzio sve pohvale ali isto tako i Alen :)